Путопис: Синагпур, Малезија, Индонезија; четврти дан - други дан у Сингапуру

Cloud forest 

Као што рекох, други цео дан у Сингапуру нам је био резервисан за јутарњи обилазак комплекса Gardens by the bay (GBTB), који је направљен почетком 2010их, с циљем озелењивања града (замисли да имаш одличну централну градску парцелу и ти уместо зградетина направиш огроман парк — какви цареви, или глупаци, могли су да имају одличан Сингапур на води?) Међутим, пре тога смо на доручак ишли у један локал, који да није било мог брата, не бисмо у животу отишли ни близу. Прво је тај део града, иако близу центра, део који нам не би био у плановима за обилазак, а затим је тај локал на другом спрату неког старог тржног центра. Замисли да двоје странаца дођу у Београд и једу у пирамиди, значи буквално је тако изгледало. Реко, ово ће да буде или никаква, или најбоља храна коју смо пробали.

Salted egg 

Мени је то била можда и најбоља храна коју сам генрслно пробао. Ради се о такозваним salted egg, сингапурско јело, које је у ствари пиринач, хрскава пилетина у немам појма ком, али божанском сосу, парче салате, и ако додате, то пржено јаје које је тачно између течног и прженог стања, значи фантазија буквално. Порција је огромна, и две огромне порције и пиће смо платили мање од 1.500 дин. Можда је чудно место да додам, али хтео бих да кажем нешто од сингапурској храни. Сингапур је скуп град, скуп за живот, скупи станови. Доста станова су јако мали и немају кухиње, те велики број сингапурћана једе наппљу, у такозваним hawker центрима, где постоји доста локала и заједнички централни део где се једе храна. Храна је јефтина, јер само тако велики део имиграционе популације може да приушти да једе, (скоро сваки наш оброк је био мање од 20€ за две особе, што је мало за Сингапур), а локали зарађују тако што продају мноого порција (прочитао сам податак да се на дневном нивоу у тим свим центеима прода око 1.500.000 порција хране, а Сингапур има око 6.000.000 становника. Након доручка смо кренули ка парку GBTB. Поред тог парка који је бесплатан, постоје неке атракције које су направљене, као већ поменути Supertree grove, које су додатне атракције са занимљувим сафржајем које се доплаћују.

Supertree grove, поглед са OCBC Walkway-а

И то ми је јаако екстра код Сингапура — ако не желиш, ти можеш потпуно беспкатно све да посетиш, имају супер модел — све је бесплатно, а додатне ствари се наплаћују, па ко воли нек изволи. Као и у ботаничкој башти, тако и овде — постоји 5 атракција које се плаћају:

Поглед са висине

Cloud forest — први од две стаклене баште у којој се налази тропска вегетација, а у средини огромна стена са највећим вештачим затвореним водопадом високим око 40 метара. Око њега се прво попнеш лифтом,а затим се полако спушташ стазицом около њега, и то искуство је прелепо. Читао сам доста о разним врстама дрвећа, и баш је почела да ме занима природа и путовања. Истражио сам на нету да у 12 ујутру (када смо ми били) се заливају све биљке, распршеном водом која се одмах претвара и фине капљице, и после неког времена као да си у облаку. Искуство које мора да се доживи, тешко се објашњава речима. Cloud forest је мени убедљиво најбоља атракција на којима смо били, тај осећај док ходаш око водопада док је око тебе облак и читаш о занимљивом и прелепом дрвећу и биљкама, међу осталом 5 врста биљки месождерки је екстра.

Flower dome

Flower dome — у коме смо били након Cloud forest-a је можда најлошија атракција у GBTB, доста лепог цвећа из свих делова цвећа, али је то све изгледало некако мало и једва склопљено. Можда није помогло што смо на то ишли након прелепе атмосфере и добре форе, а ово је било некако обично, али немам нешто превише да кажем осим: у оквиру тога је била изложба о животу Клода Монеа — знам да чудно звучи, зашто у Сингапурској стакленој башти с цвећем су ставили изложбу о француском импресионистичком сликару, али ми је драго што јесу јер сам ишчитао све, и јако ми је било интересантно читати о њему и импресионизму, а прича која јако лепо сумира целу изложбу, Монеа и империсонизам је: када је на његовој сахрани Монеов пријатељ видео да су му тело покрили црном тканином, одмах ју је склонио и увикнуо: нема црно за Монеа!

Моне

Supertree grove

Supertree grove — скупина од 18 металних високих дрвећа на којима су праве биљке и вегетација. Прелепо изгледају, нарочито ноћу, а на највишем је обзерваторија са које се пружа јако леп поглед на цео парк и хотел Marina bay sands (MBS). Овде смо дошли прво, пре Cloud forest, и уопште није било гужве што је топ.

OCBC walkway

OCBC walkway — између друга два највиша дрвета је висећи мост одакле може лепо да се слика и супер изгледа када пролазиш 25 метара изнад тла — представља висину на којој су крошње у тропским кишним шумама, и то је прилично високо морам признати! Није да ми је било свеједно, али за добре слике мора да се поднесе жртва!

Floral fantasy — мало удаљен од претходне четири атракције, преко једне речице, на страни хотела је ова атракција, која је јако слатка и представља колекцију живог и осушеног (нема вештачког) цвећа која прави неке фигуре и лепе цвећне мозаике. Након тога, у оквиру ове атракције идеш у 4D биоскоп на филм „Лат вилинског коњица”, и стварно је кул искуство са све водом ваздухом, тактичним осећајем и померањем столица.

Ових 5 ствари нас је изашло око 8.000 дин по особи (било је око S$200), али мислим да се јако исплати јер 1. једном се ово посећује и 2. свеукупно ове атракције трају бар 4 сата.

Поглед на MBS са дрвета

Након што смо завршили све око GBTB и прошли кроз MBS (постоји пролаз), такође по препоруци мог брата смо одлучи да одемо на највиши врх Сингапура (није највиши, постоји један 50 метара виши који је јако удаљен), који се зове планина Фабер и има леп видиковац на остатак града. Планина је јако обмањујућу назив, јер је надморска висина само 93 метра! Као што можеш да претпоставиш, јако много степеника, али зато када се попнеш на врх, ем си срећан јер си успео да се попнеш, ем је поглед на крај јако леп. Такође, пошто нам је нестало воде на путу, морам да похвалим Сингапур јер свуда где знају да ћеш да пешачиш имају станице за допуну воде и вц. То наравно није спречило моју слаткицу да на аутомату купи сокић.

Поглед са врха

Затим, после уживања на врху смо кренули на другу страну, прошли мост Хендерсон који је пешачки мост ја мислим 50 метара изнад пута испод, баш је било страшно гледати доле! 😰 Ишли смо по паркићима на том западном делу Сингапура, а затим на аутобуску станицу, јер је следећа дестинација био парк Мерлион, где се налази лав који је симбол Сингапура и леп поглед на хотел MBS. Иначе, то није само хотел, већ има казино и мноштво ствари, и реко ако улог није велики, идем у казино да пукнем 10€ на забаву. Међутим, минималан улог на Ајнцу је 26€, а у покеру рука је 50€, бежи бре, не знам да играм, па да пукнем 50€ за 10 секунди. У бусу док смо се возили сам сазнао да је Вучић, или неко ко је њему рекао прекршио пословну тајну, јер је човек рекао колике паре зарађују људи у мојој бранши, not cool. Али након мале задршке (зато ми и прија што углавном не пратим вести генерачно, а камоли сад кад сам на путовању) смо дошли до Мерлиона, исликали се, и онда кренули пешке на вечеру.

Мерлион

Иницијални план је био да идемо опет до Supertree grove, јер у 19.45 и 20.45 сваког дана има лајт шоу, али би нам са једне стране требало 30 минута до тамо, па још 45 минута ка вечери, а били смо мртви од шетње, тако да смо отишли прво на вечеру, и онда да стигнемо на лајт шоу у 20.45. за вечеру смо ишли у Satay street, Satay је врста азијског роштиља, а увече затворе целу улицу поставе клупи и онда сви заједно једете исту храну.

Јако екстра изгледа, а ми смо 50 ражњића са пићем платили 30€ за нас двоје, што није много за Сингапур, али јесте за уличну храну у Сингапуру. Поврх тога, то је јело које ми се најмање свидело у Сингапуру због тог соса за умакање који није био нешто, тако да иако се девојци јако свидео, ја лично не бих могао да препоручим то за храну, евентуално за искуство. Сити, кренули смо ка GBTB, ноге су нас откидале, али после пола сата смо стигли и легли испод дрвећа и уживали у представи која је била одлична. Такође сам звао своје па су они гледали на видео позиву. Опет, можда чудно време да кажем ово, и мало скачем са теме на тему јер пишем ово 5 дана касније док сам у авиону ка Балију, али мој пакет има роминг за Малезију и Индонезију, али нема за Сингапур, те сам морао да купим сим картицу. Хтео сам есим да купим, али сингтелов сајт (њихива верзија мтс-а) је за земље имала Републику Српску а не Србију?) те смо морали физички сим, што ми није проблем јер шаоми 9 ког сам купио 2021 и даље топ шљака, неуништив телефон иако је цео разбуцан. Дошао сам на Чанги аеродром и да купим картицу, тамо нема опције од S$12 које има на сајту, него тамо може само да се купи од S$18, која има исто све као ова јефтинија од услуга, само траје 28 дана уместо 14, што мени је буквално небитно јер ми и од 14 дана скроз покрива путовање. Тако да ја брзо скокнем на сајт да купим ову од S$12, која је имала онлајн попуст и сад коштала S$8,8! Реко топ, наручио, стигла потврда после 5 мин, отишао на шалтер, он доле из пулта извуче ту картицу на којој пише да није за продају уживо, тако да сам на 5 минута неког назови сналажења уштедео 800 динара, без негативне стране, тад сам био јако поносан 😹, а добије се 100GB нета у Сингапуру и још 3GB за роминг нет у Малезији и Индонезији што ми баш шљака, јер уз мојих 4GB које имам ћемо укупно имати 7GB и сад сам скроз сигуран да ћемо увек имати нета, а то баш значи. Углавном цела та прича да бих само рекао да сам могао да причам са мојима на видео позив јер смо имали практично неограничен интернет. Опет прошли преко Helix моста и дошли кући око 22.00 увече, након скоро 14 сати ван куће.