Fredrik Bakman - Moja baka vam se izvinjava: recenzija

Путопис: Сингапур, Малезија, Индонезија - Осми дан: целодневни излет источни Бали

Тегалаланг пиринчана поља

Устали смо у пола 8. Нисам могао да пуним телефоне јер Индонезија има европски стандард утичница, а ја сам у Малезији купио британски стандард. Стандардно сам глуп. После доручка, који се састојао од палачинке од банане за девојку, тоста и кајгане за мене и воћа, отишли смо до центра Убуда да видимо храм и центрачну тржницу. Опет, класично хиндуистичко хаотично лудило, али је било лепо. Возача смо сачекали у 10, кад је дошао, и делује као права мица. Прво на распореду су нам била пиринчана поља Тегалаланг, која су под Унесковом заштитом.



Прилично су близу и призор је стварно прелеп — у страни брда су исклесане терасице на којима је пиринач у води, јако лепо изгледа. Прошетали смо се скроз до доле и на другу страну, исфоткали, и хтели смо да идемо бициклом преко те удолине међутим наводно мође максимум 150 кг, а ја у супертешкој категорији не помажем а и друго прескупо је, 400.000 индонежанских рупија, што је око 2.600 дин, за Бали је то баш доста. Након сат и по кренули смо ка Бесаки храму, кога зову мајком храмова, или храмом свих храмова, он је њихов најбитнији храм на острву.

Бесаки храм


Опет су ме изнервирали 😹. Ок, не може да се се уђе у храм, што иако не разумем, поштујем. Карта је 150К рупија, 1.000 дин по особи (1 дин = 150 рупија, коначно да треба више стране валуте него динара), и ту се добија марамче око ногу, сарунг, превоз до горе и шатро локални водич који једва прича енглески и понавља исте 3 фразе целу посету, и још очекују да им даш бакиш! Ма ћао. Возач је испао фаца и рекао нам да ће неке жене покушати да нам увале нешто, али да није обавезно и стварно, чим су дошле буквално су биле у фазону то вам је обавезно, а ја рекао није, она је ућутала и отишла. Са водичем смор једва сам чекао да га се отарасимо. Брате зар ти није боље да се потрудиш и добијеш неке паре, него да се шеткаш за џабе као шабан? После смо девојка и ја сами се шетали и фоткали, а врхунац је неки дебил што слика на степеницама са огледалом испод да се као направи рефлексија и ценкање са њим да спусти цену. Добре су испале слике.





Након Бесаки храма, продужили смо ка Тиртаганги, воденом храму, који је доста више инстаграмерско место.

Храм Тиртаганга


Састоји се од пар базена са разнобојним шаранима који су огромни јер их сви хране (укључујучи и нас, кесица хране типа 35 дин), и ту је јако искуство за очи и сликање, а вода је света, па има базенчић и за купање (мада се нико није купао, а и боље.)





Последња станица на путовању је Virgin beach, за коју кажу да је најлепша плажа на источној обали Балија.



Бали свакако није познат по добрим плажама и добром купању, јер је океан па има доста таласа, али је било ок, 5/10 искуство.



Као што сви кажу таласовито, плус није ми баш било свеједно на океану па сам био у плићаку. 😹 Исцрпљени кренули смо назад у Убуд на вечеру па у хотел јер нас очекује буђење у 2 ујутру и пењање на највиши врх Балија, планину Батур.

Вечера у ресторану

Начин продаје горива на Балију


Коментари