Путопис: Кина, Хонг Конг, Макао - пети дан: последњи дан у Кини

Устао сам алармом у 8.30, иако бих спавао доста дуже. Током ноћи сам осетио да је сестра немирно спавала, и стварно ујутру није била толико одморна. Након мало излежавања смо отишли на доручак, тамо нико није био да наплати, тако да сам бесплатно доручковао што је топ. Ми смо се понудили да платимо тамо није било никога, и шта сад. Лепо смо доручковали, вратили се у собу и тада смо кренули паковање, и док смо то завршили било је 11, али нисмо хтели да останеми цео дан у соби, те смо одлучили да идемо до маркета чаја. Знао сам и пре путовања да хоћу да купим неки чај, а нисам хтео да платим 1.500 дин 100 грама чаја колико траже на туристичким местима, тако да смо таман сека и ја одлучили да идемо тамо, пошто је њој требало да купи поклон за славу своје другарице.

Ишли смо Дидијем а планирали смо метро у повратку, јер тај маркет није добро повезан метроом. Кад смо дошли, оно је стварно огромно, али углавном је свака продавница слична, те након две продавнице смо отишли у трећу где је човек знао мало енглеског. Ми смо тражили воћни чај, јер он је био добар кад смо пробали у оним туристичким замкама местима, али смо тада сазнали да Кинези не пију вочни чај, да је то превара и да користе неке заслађиваче и то све, и да они највише пију зелени и чај од коркуме. Преводилац нас је упозорила да су људи имали дијареју од њиховог чаја јер Кинези када праве чај не пређу преко 80°С, те можда остану неке бактерије, међутим хтели смо да пробамо да знамо какав је пре куповине и да испоштујемо људи који нам га праве.

Испоставља се да је начин кинеског чаја јако занимљив: вода се загреје, затим у једну шољицу се убаци зелени чај или коркума, ту се сипа вода и ставећи поклопац преко ње се сипа врела чајна вода у шољице скроз, и онда се проспе, а шољице су испране. Тек друга рука воде се пије. Јако занимљиво. Купили смо 300 гр. чаја од коркуме и пола киле зеленог чаја, и добили смо две украсне кутије. Затим смо прешли улицу и отишли у други део тог маркета где смо још мало шврћкали и на крају купили два сета од једне шоље и две мале шољице, што је било 220 јуана.

Након посете том маркету, купили смо 3 паклице цигара за поклон и ухватили диди ка центру града. Тамо смо се мало шеткали а онда отишли на пицу у Доминос, мени је то било први пут да сам тамо јео, и узели смо неку корејску пицу која је била екстра, баш супер.

Тад ме је сестра изнервирала јер је кренула да тражи мене, знала је да идем у вц и да ћу се вратити, али кренула ка мени. Испоставља се да су тамо била два вца, и она је кренула ка другом вцу. Ја се враћам у доминос а ње нема! Излазим на други излаз гледам — нема. Враћам се опет, питам раднике — немају појма. Ја се мало уплашио, да би на крају радник из радње поред где смо купили плишану играчку ми показао где је отишла, срећа да ју је уопште видео и повезао.

Мало смо још ишли по граду, купили магнет па је било време за повратак. До куће би нам требало 3 метро линије и шатл бус и то би трајало једно 2 сата, а то би било превише, те смо ишли дидијем. У ауту нам је било пресмешно јер смо тестирали да ли им је у култури да прде и подригују, па смо намерно пили воду и подригивали на сав глас, а затим се церекали. Било је баш пресмешно и супер искуство са сестром нисам је видео никада до сада да плаче колико се смеје. Слаткица моја, баш је волим. Али зато јадан возач шта је морао да проживи.

Кад смо дошли покуповали смо ситнице у продавници поред хотела, вратили се у собу и одмарали једно 45 мин. Затим поново паковање купљених ствари, затим сам узео дајсон фен који је требало да вратим порез за колегу и кретање на лет. Ишао сам шатл бусом са мамом од преводитељке која је исто била супер, а чекирање и то је трајало једно 2 сата. Мало сам причао са девојком, укрцао се на авион, али је задњи део авиона био крцат, те кад се завршио бординг сам отишао напред, сестра је једног лика који је сео отерала, па сам се увалио на четири места, легао и возио се до Београда.