 |
Поглед са планине Батур |
Устали смо у 2 ујутру. Једва. Нашли смо се са возачем у 2.15, и који монструм у то време жели да прича хаха. Након што смо покупили неко двоје Француза, сви смо одмарали у ауту док нисмо дошли у тај камп, око 03.30. Упознали смо се са Њаманом (мада девојка каже да је Јамањ) који је био наш водич, и ради 4 месеца ове успоне. Добили смо штап, лампу и воду и припремили се за почетак хајкинга који је кренуо у 03.40. Њаман (нека тако буде у тексту јер сам га ја тако звао цео пут и није му био проблем) је луд, набио је неки озбиљан темпо и престизали смо све могуће групе. Мени је било ок, тешко али подношљиво, док је девојка баш цркла. Ок, у њену одбрану, ово јој је први озбиљан кардио. Пењање је било подношљиво, и после сат и 40 минута (који су мени пролетели) смо били на врху планине Батур, активног вулкана који је последњи пут имао активност 2000. године. Чекали смо излазак Сунца, и Њаман је говорио да данас неће бити изласка јер је већ 5.55, а треба у 5.50 и ми као хаха добра фора, да бисмо после схватили да се лик не шали и да не зна најбоље енглески, и да хоће да каже да због облака нећемо видети излазак Сунца 😹.
 |
Доручак на Батуру |
То је било баш штета јер смо по хладном чекали скоро пола сата, али ок, доручковали смо, отишли смо до дела где је топло јер избија врућа пара из земље, па смо дували у то и правили кул слике и видее. У спуштању су се облаци разишли па смо успели да сликамо баш добре слике и поглед је био невероватан. У подножју смо сачекали ауто, частили Њамана 50.000 рупија, што је еквивалент 3€, а он био пресећан, и кренули ка топлим термама.
Наводно (нисам проверио) користе топлу вулканску воду, што им верујем јер је било претопло, фалио је неки хладни базен да се охладиш. Након сат и по времена тамо, брчакања и сунчања, отишли смо на плантажу кафе, која је сличан тип преваре као и оне глупости у Египту — направе као неки шоу или представу да су они плантажа кафе, да све раде, и онда продају по 5х већој цени. Барем смо за џабе могли да пробамо 14 врста кафе и чајева.
Након свега тога, мртви уморни смо у 12 стигли у хотел. Нисам могао одмах да заспим, али сам успео да одспавам од 13 до 14. Након буђења, било је време за други део обилазака данас, одлазак до шуме мајмуна. Пре тога смо свратили на ручак у локални варунг. Варунг је врста локалне продавнице или ресторана коју држи једна фамилија. Ја сам јео наси горенг — пржени пиринач, а девојка меи горенг, нудле. Та два јела и две кока коле зиро су укупно било 500 дин, смешно.
Након јела смо пешке наставили ка шуми мајмуна.
 |
Кадар из шуме мајмуна |
Тамо је било ок али ја сам увек био резервисан према мајмунима као дивљим животињама, док ови неки туристи их буквално провоцирају и раде све што не треба. То је резултирало да једну девојку мајмун уједе и сад ће морати да прима вакцину против беснила.
Након шуме мајмуна смо прошетали Убудом отишли у палату у Убоду и централни маркет. Мртви уморни (барем ја), смо дошли у хотел у 18.30. Искрено баш нам је јак темпо на овом путовању. Сутра ћемо имати опет целодневни излет са возачем.
Коментари
Постави коментар