Путопис: Синагпур, Малезија, Индонезија; седми дан - долазак на Бали

Петронас куле са нашег специјалног фотографског места

Пробудио сам се око 9.30, девојка је мало раније, требало нам је јер сам ја дан пре спавао 5 сати, још увек ненавикнут на џет лег. Вече пред смо у продавници у хотелу купили неки суши и сендвич са јајетом и мајонезом, и то је било екстра, тако да смо се спаковали, отишли до продавнице, купили још тога а затим отишли на последњи спрат, и уз прелепу панораму града доручковали.

Поглед уз доручак

Поглед из базена

Чек-аутовали смо се, али смо за 500 дин оставили кофере да их не би вуцарали по граду. Данас смо имали само да одемо до Петронас кула да их видимо по дану, опет парк поред њих и један мост у близини. Грабом до центра, вожња 180 дин, 10 мин, што је мање од старта у Београду тако да је баш џабе. Исликали смо се код кула, у парку сам нашао (додуше ишчитао на неком сајту) екстра место где сам сликао девојку и где смо се заједно сликали. Прелеп поглед, а опет јако мало људи. Баш смо се лепо ишетали по парку, до моста, и око самих кула. Фасцинатно ми је да постоје људи који живе од тога да сликају друге људе испред ове зграде, они буквално имају посао због постојања зграде.

Вратили смо се у смештај, и кренули одмах. На крају смо кренули у 13.20, 40 мин пре неког нормалног кретања за сваки случај, и буквално је било добро што смо тако урадили, јер је на аутопуту била гужва, 40 мин смо провели чекајући због судара. Дошли смо, испоставиће се, на погрешан терминал! Ја сам видео на сајту после да је наш лет са првог терминала, а када укуцаш у грабу, подразумевани терминал је 2, али реко гледам на мапи то је близу. Између два терминала је 20 мин, и док смо ми дошли до места за шатл бус и он кренуо, већ је било само сат и 25 минута до лета. Успели смо све да урадимо брзо и пред гејтом смо били тачно у 16.00, па реко бићемо гладни и тад смо јели у Бургер Кингу, кога увек оверим још од кад сам пре х година га први пут јео у Италији са другаром. Све смо завршили па смо на гејту били 10 минута, а затим се укрцали и лет је прошао баш брзо јер сам писао овај текст. Требало ми је, за ових седам дана цела вожња у грабу, цео лет и сад цео превоз до хотела у Убуду. Сачекао нас је возач који је луд, буквално је лик луд. Испала му је картица после наплатне рампе па је гледао тамо около, па није било, па је мислио да је испала на путу, па се враћао и није била, а возе лудо, стао је да би пропустио ове из супротном смеру који секу пут, баш возе лудо. После сат и нешто смо мртви уморни стигли у смештај.