Путопис: Синагпур, Малезија, Индонезија; други део - Малезија

 

Петронас куле

Други део — Куала Лумпур, Малезија

И даље смо у петом дану нашег путовања. Мало ме је изнервирало што ови из Малезије се понашају на граници 10 пута строже него Сингапур, а реално у односу на Сингапур су више банана држава, треба виза, спори су, кад смо дошли на ред збунили се, јер вероватно нису видели никад нашу визу, мислили да је неки печат, али добро, након сат времена смо чекали граб возача. Опет дигресија, колико је граб одлична ствар у Куала Лумпуру. Ако некада неко буде ишао, свима ћу да препоручујем да иду и користе Граб. Јефтино је јако, већина градских вожњи је око 2€, кратко се чека, брзо је, нема мане. Јавни превоз је дупло спорији, и мора да се вади специјална картица, не може као у Сингапуру да платиш телефоном. Вожња од аеродрома до центра града је била око сат времена, возили смо се око 50ак километара, и било је око 1.800 дин, односно 15€. Ред за граб аута је бесконачан, огромна је то тамо индустрија. Дошли смо у хотел, што је заправо зграда са 39 спратова, и функционише на истом принципу као да је изграђена зграда у Београду на води и људи су покуповали станове и сви издају, и имају заједничку рецепцију доле, а такође се има заједнички базен на крову, и то онај инфинити базен са погледом на град. Ок, јесам рекао да ми је хотел небитан, само да је чист када путујем негде, али овде сам се стварно осећао као да је 1.000€ ноћ, а не 40€ ноћ. Соба нам је гледала и на КЛ торањ, телекомуникациони торањ у Куала Лумпуру (КЛ), и на куле близнакиње Петронас, ујутру одеш на базен и купаш се и гледаш на град, а два спрата изнад је башта, да буквално дрвеће и башта где имаш поглед на град.

Поглед са врха

Предивно. Након што смо се сместили у соби која је била ок, додуше не сад најсавршенија могућа, правили смо план — наиме овај хотел није имао циглицу за пуњач коју сам изгубио на аеродрому у Београду, за разлику од Сингапура, нити је имао усб утичницу за пуњење, а такође смо паре које смо разменили за малезијске рингите потрошили на граб (док нисам повезао картицу), те смо морали и кеш да разменимо да бисмо имали за сутра, јер на више места не примају картицу.

Поглед из собе кроз мусаво стакло

Успели смо да граб платимо картицом, вожња 2€ до једног тржног центра где смо прво јели у Five Guys, (волимо њих, и увек идемо где их има међутим, чак и у Малезији су скупи, јело за двоје је око 22€, а за те паре можеш комотно 2 ручка овде да једеш), а онда у 21.55 купили мени циглицу, 5 мин пре затварања радње (моја глупост ме је коштала 2.500 дин, ал Боже мој).
Пешке смо отишли до кула Петронас и KLCC Park-а (Kuala Lumpur City Centre). Мало сам искрено био резервисан јер сам читао да јесте мање безбедно од Сингапура и да треба бити опрезан, међутим, сад кад сам је напустио искрено нигде није било ни близу проблема. Од тог тржног центра у којем смо били, Павиљон, који је ОГРОМАН, и оба пута кад смо били нисмо успели да се лепо снађемо, до центра има буквално пасарела већински тако да шеташ изнад улица добрих 10 минута. Још мало пешке кроз неки хотел — што ми је у исто време и чудно и кул буквално те знакови наводе да прођеш кроз приватну зграду а у исто време и јавна намена и стигли смо до парка KLCC. Није било никога, и чим што смо видели кул буквално вилица до пода.

Не може да се дочара како светле уживо

Тако су прелепе уживо, и тако се лепо сјаје. Покушали смо да сликамо и да пошаљемо друштву, и иако је лепо није то то — мора да се види уживо. Толико сјаје да на телефону мора да се смањи осветљење, а онда се губи целокупна вибрантност. Ходали смо кроз парк, шеткали се и сликали, а оно никога нема. Слике бомба. На бандерама се на звучнику чује нешто, прво смо игнорисали, а онда реко хајде да послушамо, и чује се: упозорње, парк је затворен, молимо вас хитно га напустите. Ми се насмејали и ајмо трком напоље. Дошли смо до ивице парка, не чује се више реко топ, тјт, још мало сликамо и убрзо долази полицајац за пиштаљком и као морате да изађете. Нисмо знали, али смо добили екстра слике. Сад је већ тржни центар испод кула био затворен, тако да смо прешли на другу страну, још мало се исликали и отишли грабом кући.