Путопис: Сингапур, Малезија, Индонезија - тринаести дан: излет на Нуса Пениду

Т-рекс плажа

Уф брате, опет рано устајање.. Ја сам устао у 4.30 и таман одгледао хајлајте за трку формуле 1 док је девојка спавала још. Кренули смо да се спремамо око 05.15, и у 05.45 је дошао возач да нас покупи, као и две девојке из нашег хотела. Вожња је била око пола сата, тек кад смо дошли у луку смо јели (мада ме мало боли стомак, можда је ипак храна била ђубре), узели карте и укрцали се на брод. Сазнао сам у ауту, јер ми је били чудно што сам видео билборд са називом Нјоман да изгуглам колико је то често име и сазнао јако занимљиву ствар. Наиме, Балинежани немају презимена, него је њихова струјтура имена следећа: прво у зависности од пола се као прва ствар дода И (за мушкарце) или Ни (за жене). Друго име представља редни број детета у породици и то је њихово главни име по којима зову једни друге и представљају себе, те имамо Вајман или Геде за прво дете, Нјоман за треће, итд, а пето дете је Вајман поново, што ми је смешно, а треће име је лично име да ваљда направи разлику јер сви се зову истих 10ак имена. Такође имају и имена за специјалне касте (јер на Балију су хиндуисти), те назив аеродрома на Балију сада разумем!

Broken beach

Стигли смо на острво Пенида након вожње од скоро сат и по бродом. Ту смо се упознали са возачем, и рекли су нам да један возач није дошао па су угурали нас шесторо у ауто који прима максимум 5. Било је гужва, а девојка и ја смо седели позади, на трећој клупи, која баш није имала места и било је и занимљиво искуство и катастрофа, јер они путеви су најгори путеви на којима сам ја био. Уски као у Убуду, али су тамо барем нормални, овде брате скачеш иза као да си на вожњи џипом по динама у Египту. После 45 мин смо дошли на нашу прву дестинацију, Broken beach.

Заправо пре тога смо гледали Manta bay, место на коме смо девојка и ја могли да гњуримо и да видимо раже (али ћемо то искустви оставити за Малдиве јер је тамо доста боље са више риба) и неко дебилно место Angels billabong, буквално ништа, него да допуне да изгледа бољи изглет са више ствари.

Али broken beach је био екстра, увала, али је затворено са свих страна, а на улазу је прераст, баш је одлично. Након мало времена ту, кренули смо на следеће место, плажу на к којој се не сећам имена, али је сви зову Т-рекс плажа, због облика полуострва. До тамо смо путовали нас 5, један лик је отишао у други ауто, и пут је оно немогуће описати колико је труцкав. Тад нас је возач као изненадио да ћемо стати на још један видиковц где су лепе фотографије. Наравно, пошто је ови Индонезија, ништа није обезбеђено, и један погрешан покрет и падаш 50 метара у смрт! Након фоткања за инстаграм, наставили смо ка Т-рекс плажи, која је стварно лепа. Велика мана је што има преевише туриста, као сардине смо били. Заправо си и овде (на свакој плажи) доста изнад ње, исто типа 50 метара, и онда гледаш на доле и сликаш. Нас је возач провукао низ неке степенице и исликао ту и види се да зна знање, тад смо одлучили: „Ок, добиће бакшиш.” После те дестинације и паузе за ручак смо сада прешли на скроз источну страну острва, и то путовање је трајали мучних 1 сат и 20 минута по труцкавој патњи. Девојку је после тога болела глава а мени било мука.

Дијамантска плажа поглед од горе

Али зато та дијамантска плажа је убедљиво најлепша. Леп песак, лепа вода, леп поглед, лепе стене у води које је вода исекла па имају облик дијаманта по коме је плажа добила име, ма све је топ. Кад смо се спустили низ дууугачке степенице загазили смо у песак који је баш подсећао на плазму с млеком, а онда загазили у воду која је била толико освежавајућа, с обзиром да се нама чинило да је напољу било 45°С.

Поглед са плаже

На њој смо остали сат и по ја сам лежао да се опоравим уз звуке таласа и баш је помогло, а девојка је истраживала и уживала. Кад је истекло време, ушли смо у ауто, и срећом овај пут је требало само 45 мин до брода, а онда до луке Санур, па на вечеру. Остаје да се спакујемо, јер сутра је последњи дан када путујемо, мада ћемо имати пола дана у Сингапуру које треба паметно искористити.