Путопис: Сингапур, Малезија, Индонезија - jеданаести дан: обилазак Јужног Балија

Поглед са Улувату храма

Дан смо почели у 8 ујутро, али смо Њоману (после сам прочитао да они изговарају Нјоман) рекли да дође у 11, таман након нашег чек аута да би се ја још мало опоравио од болести. Спаковали смо се, доручковали и кренули. План је био да идемо одмах у Танах лот, затим након тога на Паданг Паданг плажу и после тога храм Улувату и Кечак плес. Тај план смо изабрали (у односу на даљи обилазак севера) јер би нам остао само један дан на југу (због планираног обиласка Нуда Пениде) и не би имали довољно времена да обиђемо све. До Танах лота је требало сат и по времена, и када смо дошли био сам јако разочаран. Опет није могло да се уђе у храм, али не само што није могло да се уђе, него је он водом одвојен од видиковца, а и прилаз по плажи одакле можеш да препешачиш кроз воду је био затворен, тако да си могао само из даљине да га гледаш!

Поглед на Танах лот

Прошетали смо се по комплексу који је био леп, и таман да одемо у ауто, одлучимо да купимо сувенир који је био у том правцу и видимо да су због неке хинду групице отворили те капије, те су људи могли да пређу на плажу, укључујући и нас. Након тога смо препешачили до воде (ниједном није до колена), тамо се умили неком светом водицом, и у повратку на тој плажи срели неко двоје Хрвата који су тек дошли на Бали па смо им мало причали о нашим искуствима.

Вратили смо се код Нјомана и кренули пут Паданг Паданг плаже, за коју сам читао да је била на филму Једи моли воли са Џулијом Робертс, међутим нисам га гледао. Брате, због гужве нам је требало 2 сата и 45 мин, и то смо ишли неким мостом око острва, био је баш дугачак пут, али та плажа је екстра. Има дефинитивно најбољи прилаз ка плажи од свих на којим сам био са усеким између стена, а и сама плажа је фина, једино што, као и свака на Балију је много дуго плићак, и пре него што уђеш у дубину крену јаки таласи и струје.

Паданг Паданг плажа

Свакако, много је лепа и била је кул атмосфера, штета што због гужве смо остали само сат времена које је пролетело. Следећа, и последња дестинација је био храм Улувату и код њега гледање Кечак плеса. Улувату је можда и најбољи храм, са сигурно најлепшим погледом од свих до сад.

Ваљда је један од 9 граничних храмова пи рубу острва који служи да чува острво. Налази се на литици, и има више мајмуна него у шуми мајмуна 😹. Додуше били су доста агресивнији и од двоје људи су узели наочаре, тако да смо се добро чували. Прошетали смо се по ивици и снимили залазак Сунца који је био баш леп. Чим смо дошли смо купили улазнице за тај Кечак и ватра плес, а то је у ствари хор од 42 мушкарца који сат времена пева и прави атмосферу, а уз њега су играчи који кроз плес практично глуме индијски еп Рамајану о човеку, жени и ђаволу који краде његову жену, и његова борба да је поврати. Били смо залепљени за столице све време и нисмо могли да склонимо поглед колико је било добро. Сат времена је баш пролетело. После свега тога било је време да идемо у хотел у Семињаку. И до њега нам је требало пола сата дуже него планирано (наравно, крш инфраструктура и саобраћај), те смо дошли након 11 сати вожње. Нјоман је био супер, те смо га лепо частили за њихове стандарде. Преуморни, остало је само да заспимо.