Putopis: Kina, Hong Kong, Makao - peti dan: poslednji dan u Kini

 

Ustao sam alarmom u 8.30, iako bih spavao dosta duže. Tokom noći sam osetio da je sestra nemirno spavala, i stvarno ujutru nije bila toliko odmorna. Nakon malo izležavanja smo otišli na doručak, tamo niko nije bio da naplati, tako da sam besplatno doručkovao što je top. Mi smo se ponudili da platimo tamo nije bilo nikoga, i šta sad. Lepo smo doručkovali, vratili se u sobu i tada smo krenuli pakovanje, i dok smo to završili bilo je 11, ali nismo hteli da ostanemi ceo dan u sobi, te smo odlučili da idemo do marketa čaja. Znao sam i pre putovanja da hoću da kupim neki čaj, a nisam hteo da platim 1.500 din 100 grama čaja koliko traže na turističkim mestima, tako da smo taman seka i ja odlučili da idemo tamo, pošto je njoj trebalo da kupi poklon za slavu svoje drugarice.

Išli smo Didijem a planirali smo metro u povratku, jer taj market nije dobro povezan metroom. Kad smo došli, ono je stvarno ogromno, ali uglavnom je svaka prodavnica slična, te nakon dve prodavnice smo otišli u treću gde je čovek znao malo engleskog. Mi smo tražili voćni čaj, jer on je bio dobar kad smo probali u onim turističkim zamkama mestima, ali smo tada saznali da Kinezi ne piju vočni čaj, da je to prevara i da koriste neke zaslađivače i to sve, i da oni najviše piju zeleni i čaj od korkume. Prevodilac nas je upozorila da su ljudi imali dijareju od njihovog čaja jer Kinezi kada prave čaj ne pređu preko 80°S, te možda ostanu neke bakterije, međutim hteli smo da probamo da znamo kakav je pre kupovine i da ispoštujemo ljudi koji nam ga prave.

Ispostavlja se da je način kineskog čaja jako zanimljiv: voda se zagreje, zatim u jednu šoljicu se ubaci zeleni čaj ili korkuma, tu se sipa voda i staveći poklopac preko nje se sipa vrela čajna voda u šoljice skroz, i onda se prospe, a šoljice su isprane. Tek druga ruka vode se pije. Jako zanimljivo. Kupili smo 300 gr. čaja od korkume i pola kile zelenog čaja, i dobili smo dve ukrasne kutije. Zatim smo prešli ulicu i otišli u drugi deo tog marketa gde smo još malo švrćkali i na kraju kupili dva seta od jedne šolje i dve male šoljice, što je bilo 220 juana.

Nakon posete tom marketu, kupili smo 3 paklice cigara za poklon i uhvatili didi ka centru grada. Tamo smo se malo šetkali a onda otišli na picu u Dominos, meni je to bilo prvi put da sam tamo jeo, i uzeli smo neku korejsku picu koja je bila ekstra, baš super.

Tad me je sestra iznervirala jer je krenula da traži mene, znala je da idem u vc i da ću se vratiti, ali krenula ka meni. Ispostavlja se da su tamo bila dva vca, i ona je krenula ka drugom vcu. Ja se vraćam u dominos a nje nema! Izlazim na drugi izlaz gledam — nema. Vraćam se opet, pitam radnike — nemaju pojma. Ja se malo uplašio, da bi na kraju radnik iz radnje pored gde smo kupili plišanu igračku mi pokazao gde je otišla, sreća da ju je uopšte video i povezao.

Malo smo još išli po gradu, kupili magnet pa je bilo vreme za povratak. Do kuće bi nam trebalo 3 metro linije i šatl bus i to bi trajalo jedno 2 sata, a to bi bilo previše, te smo išli didijem. U autu nam je bilo presmešno jer smo testirali da li im je u kulturi da prde i podriguju, pa smo namerno pili vodu i podrigivali na sav glas, a zatim se cerekali. Bilo je baš presmešno i super iskustvo sa sestrom nisam je video nikada do sada da plače koliko se smeje. Slatkica moja, baš je volim. Ali zato jadan vozač šta je morao da proživi.

Kad smo došli pokupovali smo sitnice u prodavnici pored hotela, vratili se u sobu i odmarali jedno 45 min. Zatim ponovo pakovanje kupljenih stvari, zatim sam uzeo dajson fen koji je trebalo da vratim porez za kolegu i kretanje na let. Išao sam šatl busom sa mamom od prevoditeljke koja je isto bila super, a čekiranje i to je trajalo jedno 2 sata. Malo sam pričao sa devojkom, ukrcao se na avion, ali je zadnji deo aviona bio krcat, te kad se završio bording sam otišao napred, sestra je jednog lika koji je seo oterala, pa sam se uvalio na četiri mesta, legao i vozio se do Beograda.