Putopis: Kina, Hong Kong, Makao - prvi dan: Polazak iz Beograda

 

Pohled na most, simbol Guangdžoa

Pre odlaska u jugoistočnu Aziju, saznao sam od sestre da će imati dugačak layover u Guangdžou, Kina, te je postojala mogućnost da za oko 14.000 din kupim preko nje povratnu kartu do Kine i sa njom uživam u novoj zemlji i zasigurno zanimljivom, i prvom ove vrste avanturom i putovanjem. Nisam mogao da propustim priliku. Novo putovanje, koje je počelo samo 4 dana nakon povratka sa velikog, petnaestodnevnog putovanja po jugoistočnoj Aziji, mi je pred sam početak puta jako teško palo.

Da objasnim: toliko mi je bilo teško da se naviknem u povratku sa putovanja JI Azije, jer nisam mogao da izdržim već mi se nenormalno spavalo u 17. Ja zaspim i probudim se oko 2 ujutru, naravno potpuno odmoran jer je to tamo oko 9 ujutru po njihovom vremenu. Zapravo se ispostavilo da je bilo ok jer sam ja ostao po manje više njihovom rasporedu spavanja, i iako sam hteo dan predaha energetski pred putovanje, dobro mi je leglo da krenem na put. Legao sam da spavam i navio alarm, malo sam plitkim snom spavao, i krenuo na put na aerodrom Nikola Tesla. Mnogo mi je pomoglo što mi je devojka spakovala kofer jer nisam morao o tome da razmišljam, a, iako sam hteo da napravim plan putovanja, nisam imao energije i motivacije, te sam se oslonio da ćemo tamo imati nekoga ko zna, ili će nam prevoditeljka pričati. Sve je na aerodromu prošlo brzo jer nije bilo gužve, i ukrcao sam se na jedan od poslednjih redova. Srećom po mene, a nesrećom po Er Srbiju, avion je bio samo oko 60% pun, pa čim je bio završen bording ja sam seo na centralna četiri sedišta, i kad je moglo, legao sam. Baaš je to bilo ekstra jer je bilo jako udobno. Spavalo mi se jer je po mom unutrašnjem satu bilo usred noći, te nisam ni večerao, već sam odmah spavao.

Iako sam spavao, zbog promene sata i prolaska kroz vremenske zone je i dalje bio 11.11, pa i dalje pišem kao da je isti, prvi dan. Probudio sam se misleći da smo dva leta preleteli. Jesam se ja budio na 10 sekundi, ali mislio sam da sam preko 10 sati spavao i da smo tu. U stvari sam spavao i dalje solidnih 6,5 ili 7 sati. Malo sam pričao sa sestrom koja je bila odmorna iako je samo 3,5 sata spavala, doručkovao sam, malo gledao film, popričao sa još jednim stjuardom, pojeo sendvič i već je bilo vreme za sletanje. Na letu je bila i mama od prevoditeljke, te smo nas dvoje pratili posadu posle, izašli sa njima i došli u hotel, koji je bio ekstra, Meriot je hotel, meni prvi put u nekim tako boljim hotelima. Mini mana je bila što je bio odmah do aerodrima (doduše logično), pa je do grada trebalo malo duže, pogotovo što je kilometarski dugo čak 30+ kilometara! Nakon što je posada večerala, samo smo sestra, njen kolega i ja hteli u grad, što me je začudilo, jer sam mislio da su malo aktivniji i da žele da vide što više. Vozili smo se Didijem, kineskom verzijom aplikacije poput Grab ili Uber, i ta distanca od 30ak kilometara nas je izašla samo oko 1.600 din.

Kanton toranj

Nije skupo, ali se sa vremenom jako nakupi. To prvo veče smo otišli do Kanton tornja, visokog telekomunikacionog tornja koji je možda i simbol grada, koji je svetleo samo 10ak minuta nakon što smo došli, a onda se pola stvari u gradu ugasilo i više nije svetlelo. Tu smo se malo razočarali, prešli smo i polovinu mosta koji je isto upečatljiv, a onda otipli u Parti pier, koji je praktično njihova verzija beton hale.

Parti pir

Tamo je bilo zanimljivo videti koliko je taj deo zapadnizovan, i u lokalima i ljudima koji posećuju taj deo. Rekao bih da je blend azijske i evropske kulture koji više naginje veropskoj. Svratili smo u jedan kafić, popili pićence, didijem nazad i stigli u hotel oko pola 2 ujutru. Mrtvi legli smo u krevet.