Putopis: Kina, Hong Kong, Makao - treći dan: odlazak na vodopad

 

Trećeg dana smo ustali ranije jer je dogovoren polazak u 9. Plan je bio da se obiđe mesto koje ne znam baš tačno kako se zove, ali je to mesto udaljeno 70 km od nas, i zapravo je priroda, vodopad i staklene atrakcije koje su komplement prirodi (viseći stakleni most, stakleni vidikivac, itd.) Sestra i ja, iako smo ustali u 8, smo jedva stigli i doručkovali smo samo 10 min, te smo jedva i jeli išta, ali avantura zove! Nas je ovaj out krenulo šest, kopilot, perserka, dvoje kabinskog (jedan je kolega od juče), sestra i ja. Odlazak je koštao 2.250 din, super je bilo što su oba auta imala po troje ljudi, i tamo smo stigli oko 10.30.

Prizori kad dođeš

Uzeli smo karte, bile su 188 juana po osobi (1 juan ~ 15 din), 6.000 za sestru i mene. Polako se penje uz rečicu sa slapovima, i onda bam — prelep pogled na ogroman vodopad.

Od dole se vidi stakleni vidikovac koji se posle posećuje.

Naravno nakon sesije slikanja smo nastavili, jedna ona kao ruka za slikanje nije tu radila, već smo ogromnim pokretnim stepenicama se popeli do dela gde je još jedna šaka sa koje se slikaš.

Pogled sa šake

Shvatili smo da jedan sestrin kolega dobro slika, te smo platili samo ulaznicu da uđemo na šaku, a nismo njima plaćali već smo se slikali između sebe i fotke su ispale neverovatne.

Nakon toga smo prešli stakleni viseći most koji baš kul izgleda, ispod tebe je provalija od 50ak metara, jedino bi bilo bolje da na nekim mestima staklo nije mutno. Već u tim trenutku se grupica malo rsspala jer su neki bili brži, a neki sporiji te sam ja iskoristio trenutak da pitam radnika za neku ljuljašku koja je cena. Međutim on meni govori (i na telefonu se prevodi) i ja čitam da on meni kaže: „Previše si visok i debeo da bi se igrao”, i to mi je bilo toliko smešno da sam svima ispričao.

Popeli smo se skroz na vrh, iznad vodopada, i tad su sestra i kolega prelazili još jedan mostić na onim kao daskicama, njima je bilo top a ja nisam mogao jer sam velik i debeo 😡

Snimao malo njih, prešao na drugu stranu, tu se sestra i ja slikali na tom kao staklenom vidikovcu, i onda ekstra deo — u povratku spuštanje bobom! Bap je ekstra bilo, a preko WeChat-a možeš da vidiš i svoj snimak. Svi smo bili jako zadovoljni i bilo nam je 10/10. Kad smo završili bilo je tek 13.30, pa je većina nas i dalje htelo da nastavi dalje, osim perserke. Zbog nje se jedna koleginica žrtvovala, a sestra, ja i svojica kolega (fotograf i onaj kul lik od prvog dana) smo nastavili u grad, vodio nas je kolega da vidimo njihovu operu, a posle nje smo svratili do kuće Brus Lija koja je baš ekstra, vajb je odličan i nekako je baš baš bilo super.

Ceo taj kvart je boli glava odličan, miran, kineski, i šlag na tortu ima prelepih radnji sa suvenirima.

Na kraju smo se smorili jer je fotograf kupovao devojci Dajson den pa smo izgubili sat+ vremena na to ali svakako top dan.