Putopis: Sinagpur, Malezija, Indonezija; četvrti dan - drugi dan u Singapuru

Cloud forest

Kao što rekoh, drugi ceo dan u Singapuru nam je bio rezervisan za jutarnji obilazak kompleksa Gardens by the bay (GBTB), koji je napravljen početkom 2010ih, s ciljem ozelenjivanja grada (zamisli da imaš odlično centralnu gradsku parcelu i ti umesto zgradetina napraviš ogroman park — kakvi carevi, ili glupaci, mogli su da imaju odličan Singapur na vodi?) Međutim, pre toga smo na doručak išli u jedan lokal, koji da nije bilo mog brata, ne bismo u životu otišli ni blizu. Prvo je taj deo grada, iako blizu centra, deo koji nam ne bi bio u planovima za obilazak, a zatim je taj lokal na drugom soratu nekog starog tržnog centra. Zamisli da dvoje stranaca dođu u Beograd i jedu u piramidi, znači bukvalno je tako izgledalo. Reko, ovo će da bude ili nikakva, ili najbolja hrana koju smo probali. Meni je to bila možda i najbolja hrana koju sam genrslno probao. 

Salted egg

Radi se o takozvanim salted egg, singapursko jelo, koje je u stvari pirinač, hrskava piletina u nemam pojma kom, ali božanskom sosu, parče salate, i ako dodate, to prženo jaje koje je tačno između tečnog i prženog stanja, znači fantazija bukvalno. Porcija je ogromna, i dve ogromne porcije i piće smo platili manje od 1.500 din. Možda je čudno mesto da dodam, ali hteo bih da kažem nešto od singapurskoj hrani. Singapur je skup grad, skup za život, skupi stanovi. Dosta stanova su jako mali i nemaju kuhinje, te veliki broj singapurćana  jede napplju, u takozvanim hawker centrima, gde postoji dosta lokala i zajednički centralni deo gde se jede hrana. Hrana je jeftina, jer samo tako veliki deo imigracione populacije može da priušti da jede, (skoro svaki naš obrok je bio manje od 20€ za dve osobe, što je malo za Singapur), a lokali zarađuju tako što prodaju mnoogo porcija (pročitao sam podatak da se na dnevnom nivou u tim svim centeima proda oko 1.500.000 porcija hrane, a Singapur ima oko 6.000.000 stanovnika. Nakon doručka smo krenuli ka parku GBTB. Pored tog parka koji je besplatan, postoje neke atrakcije koje su napravljene, kao već pomenuti Supertree grove, koje su dodatne atrakcije sa zanimljuvim safržajem koje se doplaćuju. I to mi je jaako ekstra kod Singapura — ako ne želiš, ti možeš potpuno bespkatno sve da posetiš, imaju super model — sve je besplatno, a dodatne stvari se naplaćuju, pa ko voli nek izvoli. Kao i u botaničkoj bašti, tako i ovde — postoji 5 atrakcija koje se plaćaju:

Pogled s vrha

Cloud forest — prvi od dve staklene bašte u kojoj se nalazi tropksa vegetacija, a u sredini ogromna stena sa najvećim veštačim zatvorenim vodopadom visokim oko 40 metara. Oko njega se prvo popneš liftom,a zatim se polako spuštaš stazicom okolo njega, i to iskustvo je prelepo. Čitao sam dosta o raznim vrstama drveća, i baš je počela da me zanima priroda i putovanja. Istražio sam na netu da u 12 ujutru (kada smo mi bili) se zalivaju sve biljke, raspršenom vodom koja se odmah pretvara i fine kapljice, i posle nekog vremena kao da si u oblaku. Iskustvo koje mora da se doživi, teško se objašnjava rečima. Cloud forest je meni ubedljivo najbolja atrakcija na kojima smo bili, taj osećaj dok hodaš oko vodopada dok je oko tebe oblak i čitaš o zanimljivom i prelepom drveću i biljkama, među ostalom 5 vrsta biljki mesožderki je ekstra. 

Flower dome

Flower dome — u kome smo bili nakon Cloud forest-a  je možda najlošija atrakcija u GBTB, dosta lepog cveća iz svih delova cveća, ali je to sve izgledalo nekako malo i jedva sklopljeno. Možda nije pomoglo što smo na to išli nakon prelepe atmosfere i dobre fore, a ovo je bilo nekako obično, ali nemam nešto previše da kažem osim: u okviru toga je bila izložba o živoru Kloda Monea — znam da čudno zvuči, zašto u Singapurskoj staklenoj bašti s cvećem su stavili izložbu o francuskom impresionističkom slikaru, ali mi je drago što jesu jer sam iščitao sve, i jako mi je bilo interesantno čitati o njemu i impresionizmu, a pričakoja jako lepo sumira celu izložbu, Monea i imperisonizam je: kada je na njegovoj sahtani Moneov prijatelj video da su mu telo pokrili crnom tkaninom, odmah ju je sklonio i uviknuo: nema crno za Monea!

Mone

Supertree grove — skupina od 18 metalnih visokih drveća na kojima su prave biljke i vegetacija. Prelepo izgledaju, naročito noću, a na najvišem je obzervatorija sa koje se pruža jako lep pogled na ceo park i hotel Marina bay sands (MBS). Ovde smo došli prvo, pre Cloud forest, i uopšte nije bilo gužve što je top.

OCBC walkway

OCBC walkway — između druga dva najviša drveta je viseći most odakle može lepo da se slika i super izgleda kada prolaziš 25 metara iznad tla — predtavlja visinu na kojoj su krošnje u tropskim kišnim šumama, i to je prilično visoko moram priznati! Nije da mi je bilo svejedno, ali za dobre slike mora da se podnese žrtva!

Floral fantasy — malo udaljen od prethodne četiri atrakcije, preko jedne rečice, na strani hotela je ova atrakcija, koja je jako slatka i predstavlja kolekciju živog i osušenog (nema veštačkog) cveća koja pravi neke figure i lepe cvećne mozaike. Nakon toga, u okviru ove atrakcije ideš u 4D nioskop na film „Lat vilinskog konjica”, i stvarno je kul iskustvo sa sve vodom vazduhom, taktičnim osećajem i pomeranjem stolica.

Ovih 5 stvari nas je izašlo oko 8.000 din po osobi (bilo je oko S$200), ali mislim da se jako isplati jer 1. jednom se ovo posećuje i 2. sveukupno ove atrakcije traju bar 4 sata.

Pogled na MBS sa Supertree-a

Nakon što smo završili sve oko GBTB i prošli kroz MBS (postoji prolaz), takođe po preporuci mog brata smo odluči da odemo na najviši vrh Singapura (nije najviši, postoji jedan 50 metara viši koji je jako udaljen), koji se zove planina Faber i ima lep vidikovac na ostatak grada. Planina je jako obmanjujuću naziv, jer je nadmorska visina samo 93 metra! Kao što možeš da pretpostaviš, jako mnogo stepenika, ali zato kada se popneš na vrh, em si srećan jer si uspeo da se popneš, em je pogled na kraj jako lep. Takođe, pošto nam je nestalo vode na putu, moram da pohvalim Singapur jer svuda gde znaju da ćeš da pešačiš imaju stanice za dopunu vode i vc. To naravno nije sprečilo moju slatkicu da na automatu kupi sokić. 

Pogled s vrha

Zatim, posle uživanja na vrhu smo krenuli na drugu stranu, prošli most Henderson koji je pešački most ja mislim 50 metara iznad puta ispod, baš je bilo strašno gledati dole! 😰 Išli smo po parkićima na tom zapadnom delu Singapura, a zatim na autobusku stanicu, jer je sledeća destinacija bio park Merlion, gde se nalazi lav kpji je simbol Singapura i lep pogled na hotel MBS. 

Merlion 

Inače, to nije samo hotel, već ima kazino i mnoštvo stvari, i reko ako ulog nije veliki, idem u kazino da puknem 10€ na zabavu. Međutim, minimalan ulog na Ajncu je 26€, a u pokeru ruka je 50€, beži bre, ne znam da igram, pa da puknem 50€ za 10 sekundi. U busu dok smo se vozili sam saznao da je Vučić, ili neko ko je njemu rekao prekršio poslovnu tajnu, jer je čovek rekao kolike pare zarađuju ljudi u mojoj branši,  not cool. Ali nakon male zadrške (zato mi i prija što uglavnom ne pratim vesti generačno, a kamoli sad kad sam na putovanju) smo došli do Merliona, islikali se, i onda krenuli peške na večeru. Inicijalni plan je bio da idemo opet do Supertree grove, jer u 19.45 i 20.45 svakog dana ima lajt šou, ali bi nam sa jedne strane trebalo 30 minuta do tamo, pa još 45 minuta ka večeri, a bili smo mrtvi od šetnje, tako da smo otišli prvo na večeru, i onda da stignemo na lajt šou u 20.45. za večeru smo išli u Satay street, 

Satay

Satay je vrsta azijskog roštilja, a uveče zatvore celu ulicu postave klupi i onda svi zajedno jedete istu hranu. Jako ekstra izgleda, a mi smo 50 ražnjića sa pićem platili 30€ za nas dvoje, što nije mnogo za Singapur, ali jeste za uličnu hranu u Singapuru. Povrh toga, to je jelo koje mi se najmanje svidelo u Singapuru zbog tog sosa za umakanje koji nije bio nešto, tako da iako se devojci jako svideo, ja lično ne bih mogao da preporučim to za hranu, eventualno za iskustvo. Siti, krenuli smo ka GBTB, noge su nas otkidale, ali posle pola sata smo stigli i legli ispod drveća i uživali u predstavi koja je bila odlična. Takođe sam zvao svoje pa su oni gledali na video pozivu. Opet, možda čudno vreme da ksžem ovo, i malo skačem sa teme na temu jer pišem ovo 5 dana kasnije dok sam u avionu ka Baliju, ali moj paket ima roming za Maleziju i Indoneziju, ali nema za Singapur, te sam morao da kupim sim karticu. Hteo sam esim da kupim, ali singtelov sajt (njihiva verzija mts-a) je za zemlje imala Republiku Srpsku a ne Srbiju?) te smo morali fizički sim, što mi nije problem jer šaomi 9 kog sam kupio 2021 i dalje top šljaka, neuništiv telefon iako je ceo razbucan. Došao sam na Čangi aerodrom i da kupim karticu, tamo nema opcije od S$12 koje ima na sajtu, nego tamo može samo da se kupi od S$18, koja ima isto sve kao ova jeftinija od usluga, samo traje 28 dana umesto 14, što meni je bukvalno nebitno jer mi i od 154 dana skroz pokriva putovanje. Tako da ja brzo skoknem na sajt da kupim ovu od S$12, koja je imala onlajn popust i sad koštala S$8,8! Reko top, naručio, stigla potvrda posle 5 min, otišao na šalter, on dole iz pulta izvuče tu karticu na kojoj piše da nije za prodaju uživo, tako da sam na 5 minuta nekog nazovi snalaženja uštedeo 800 dinara, bez negativne strane, tad sam bio jako ponosan 😹, a dobije se 100GB neta u Singapuru i još 3GB za roming net u Maleziji i Indoneziji što mi baš šljaka, jer uz mojih 4GB koje imam ćemo ukupno imati 7GB i sad sam skroz siguran da ćemo uvek imati neta, a to baš znači. Uglavnom cela ta priča da bih samo rekao da sam mogao da pričam sa mojima na videi poziv jer smo imali praktično neograničen internet. Opet prošli preko Helix mosta i došli kući oko 22.00 uveče, nakon skoro 14 sati van kuće.