Putopis: Sinagpur, Malezija, Indonezija; drugi deo - Malezija

 

Petronas kule

Drugi deo — Kuala Lumpur, Malezija

I dalje smo u petom danu našeg putovanja. Malo me je iznerviralo što ovi iz Malezije se ponašaju na granici 10 puta strože nego Singapur, a realno u odnosu na Singapur su više banana država, treba viza, spori su, kad smo došli na red zbunili se, jer verovatno nisu videli nikad našu vizu, mislili da je neki pečat, ali dobro, nakon sat vremena smo čekali grab vozača. Opet digresija, koliko je grab odlična stvar u Kuala Lumpuru. Ako nekada neko bude išao, svima ću da preporučujem da idu i koriste Grab. Jeftino je jako, većina gradskih vožnji je oko 2€, kratko se čeka, brzo je, nema mane. Javni prevoz je duplo sporiji, i mora da se vadi specijalna kartica, ne može kao u Singapuru da platiš telefonom. Vožnja od aerodroma do centra grada je bila oko sat vremena, vozili smo se oko 50ak kilometara, i bilo je oko 1.800 din, odnosno 15€. Red za grab auta je beskonačan, ogromna je to tamo industrija. Došli smo u hotel, što je zapravo zgrada sa 39 spratova, i funkcioniše na istom principu kao da je izgrađena zgrada u Beogradu na vodi i ljudi su pokupovali stanove i svi izdaju, i imaju zajedničku recepciju dole, a takođe se ima zajednički bazen na krovu, i to onaj infiniti bazen sa pogledom na grad. Ok, jesam rekao da mi je hotel nebitan, samo da je čist kada putujem negde, ali ovde sam se stvarno osećao kao da je 1.000€ noć, a ne 40€ noć. Soba nam je gledala i na KL toranj, telekomunikacioni toranj u Kuala Lumpuru (KL), i na kule bliznakinje Petronas, ujutru odeš na bazen i kupaš se i gledaš na grad, a dva sprata iznad je bašta, da bukvalno drveće i bašta gde imaš pogled na grad.

Pogled sa vrha

Predivno. Nakon što smo se smestili u sobi koja je bila ok, doduše ne sad najsavršenija moguća, pravili smo plan — naime ovaj hotel nije imao ciglicu za punjač koju sam izgubio na aerodromu u Beogradu, za razliku od Singapura, niti je imao usb utičnicu za punjenje, a takođe smo pare koje smo razmenili za malezijske ringite potrošili na grab (dok nisam povezao karticu), te smo morali i keš da razmenimo da bismo imali za sutra, jer na više mesta ne primaju karticu.

Pogled iz sobe kroz musavo staklo

Uspeli smo da grab platimo karticom, vožnja 2€ do jednog tržnog centra gde smo prvo jeli u Five Guys, (volimo njih, i uvek idemo gde ih ima međutim, čak i u Maleziji su skupi, jelo za dvoje je oko 22€, a za te pare možeš komotno 2 ručka ovde da jedeš), a onda u 21.55 kupili meni ciglicu, 5 min pre zatvaranja radnje (moja glupost me je koštala 2.500 din, al Bože moj).
Peške smo otišli do kula Petronas i KLCC Park-a (Kuala Lumpur City Centre). Malo sam iskreno bio rezervisan jer sam čitao da jeste manje bezbedno od Singapura i da treba biti oprezan, međutim, sad kad sam je napustio iskreno nigde nije bilo ni blizu problema. Od tog tržnog centra u kojem smo bili, Paviljon, koji je OGROMAN, i oba puta kad smo bili nismo uspeli da se lepo snađemo, do centra ima bukvalno pasarela većinski tako da šetaš iznad ulica dobrih 10 minuta. Još malo peške kroz neki hotel — što mi je u isto vreme i čudno i kul bukvalno te znakovi navode da prođeš kroz privatnu zgradu a u isto vreme i javna namena i stigli smo do parka KLCC. Nije bilo nikoga, i čim što smo videli kul bukvalno vilica do poda.

Ne može da se dočara kako svetle uživo

Tako su prelepe uživo, i tako se lepo sjaje. Pokušali smo da slikamo i da pošaljemo društvu, i iako je lepo nije to to — mora da se vidi uživo. Toliko sjaje da na telefonu mora da se smanji osvetljenje, a onda se gubi celokupna vibrantnost. Hodali smo kroz park, šetkali se i slikali, a ono nikoga nema. Slike bomba. Na banderama se na zvučniku čuje nešto, prvo smo ignorisali, a onda reko hajde da poslušamo, i čuje se: upozornje, park je zatvoren, molimo vas hitno ga napustite. Mi se nasmejali i ajmo trkom napolje. Došli smo do ivice parka, ne čuje se više reko top, tjt, još malo slikamo i ubrzo dolazi policajac za pištaljkom i kao morate da izađete. Nismo znali, ali smo dobili ekstra slike. Sad je već tržni centar ispod kula bio zatvoren, tako da smo prešli na drugu stranu, još malo se islikali i otišli grabom kući.