Putopis: Sinagpur, Malezija, Indonezija; šesti dan - prvi i jedini ceo dan u Kuala Lumpuru

 

Hram Tean Hou

Dan smo počeli jako rano, najranije do sad, u 7.15 ujutru. Otišli smo odmah da iskoristimo bazen iskupali se oko sat vremena i hteli da pozovemo taksi oko 8.30, međutim cene do Batu pećina su bile skoro duplo nego inače! Umesto 20 MR, malajskih ringita, bilo je 40 ringita, odnosno 500 din skuplje. Ok, nije neko povećanje, ači zašto bih plaćao duplo samo zato što je povećana potražnja? Shvatio sam da je razlog lokalci koji idu na posao, tako da smo sačekali pola sata i bam, platili smo 18 RM, fina ušteda bez posla. Taksi vožnja je trajala 20ak minuta, sve top kao i svaka. Čim smo došli, zajebali su nas, pokazivali su nam put, i ispostavlja se da je to put za Batu hram u pećini i karta je bila 3€ po osobi a unutra najveće đubre sa veštačkim vodopadom ali ajde, recimo da smo to dali onima kojima je pomoć potrebnija.

Prevarantske Batu pećine

Kad smo to završili, krenuli smo ka stvarnim Batu pećinama. Kada ih pominjem ajde da objasnim i šta su one. Nastale krajem 19. veka, predstavljaju najveći hinduiistički hram van Indije. Ispred njih se nalazi statua visoka 42 metra indijskog boga rata, Murugana, a do samih pećina ima 272 stepenika.

Batu pećine i bog Muragan

Prolazeći od te prevare hrama do samih atrakcija, pećine, shvatam koliko su bre ovi Singapurćani pametni, lepo imaš zakon ako hraniš majmune kazna do S$10.000, a ne kao ovi smrdljivi i prljavi indusi i glupi turisti (o obe kategorije pričam samo o onima koji su bili tamo) koji samo hrane one majmune štetočine, i sada ih ima na tone i skaču na ljude sa kesama.

Napadni majmuni

Ja sam oko tih majmuna bio jako uzdržan, jer jedna ogrebotina znači da moraš da ideš u bolnicu za vakcinu protiv besnila, ali vidim da ljudi ili ne znaju to, ili ih ne zanima, te se približavaju, slikaju ih, itd. Singapur me je naučio pravilima ophođenja sa njima, ja sam to poštovao i u KL, i nijedan majmun mi nije ni blizu prišao. Još jedna stvar koji glupi turisti rade jeste da hrane golubove, pa to rade samo senilni penzioneri ili ljudi kojima treba barem neko za društvo, što samo povećava populaciju štetočina. Nakon penjanja koje nije bilo strašno, dolazimo do pećine i tih „hramova”. Opet, nisam rasista, ali oni ljudi tamo su tolika ciganija (karakterna osobina, ne uvreda prema romima), da to nije normalno. Imaš hram znači mirno, religijski, a kroz neke prozore ide RGB light show.

Unutrašnjost pećina

U sve hramove može da se uđe samo bos, što poštujem, ali to ne znači, svaka indijska gospođo, da uz stepenice i po blatu mora da se ide bos. Baš su me tamo iznervirali, peru stepenice vodom dok ljudi idu. To sam i rekao kad me je devojka snimala, one pećine su tako lepe a izgleda kao da se kancerogeni tumor tamo proširio. Kada postanem poznat, pa krenu da mi njuškaju stare objave da me kenseluju, to ne znači da je hinduizam kancer, samo je ono što su oni uradili degutantno za svaku religiju.

Nakon spuštanja smo uzeli grab do botaničkih bašti. Do ovog trenutka sam bio malo džangrizav iskreno — ništa nismo jeli a već je bilo 11.30, bez naznake da ćemo jesti još minimum 2 sata, popili vodu, bole me noge jer smo od početka putovanja pešačili: 15.000, 25.000, 30.000 a imam poluizlečen zglob. Rekoh devojci, prvog dana me je KL kupila, danas posle Batu pećina debelo pala. Međutim od botaničkih bašti opet krenulo uzbrdo. Nekaki, iako su „siromašnije” u smislu da nemaju toliko stvari, bolja nam je bila ova botanička bašta zato što je skladnija, ima dosta zelenih površina, mirna, nije sve nabijeno.

Jezero u botaničkoj bašti

Po njoj smo se baš dugo šetali, jedno 2,5 sata, prošli deo sa orhidejama koji je isto lep, a besplatan, i generalno baš lepo resetovali baterije.

Grabom smo nakon toga otišli u centar, u kinesku četvrt u Kuali Lumpur. A tada je krenula kiša. Nisam znao, ali KL ima dvesta i nešto dana kišu godišnje. Svakome bude kiša za vreme putovanja, a mi smo imali sreće da tada kada je nama bila smo bili u kineskoj četvrti koja je pokrivena, a zatim smo otišli u centralnu pijacu koja je takođe pokrivena.

Kineska četvrt

Kineska četvrt im je kao buvlja pijaca sa naravno fejk stvarima ali centralna tržnica je jako uređena zgrada sa štandovima i prodavnicama. Tamo smo jeli u njihovom kao hawker delu, i jeli smo nasi lemak, nacionalno jelo koje se sastoji od pirinča kuvanog u mleku od kokosa, ljutičastog sosa, krastavca i hrskave piletine, bilo je top, a uzeli smo i porciju damplingza. Sve tri porcije i dva jela su nas izašla 10€. Tu smo proveli fino vremena kupujući još suvernira, ali kiša nije još stala pa smo otišli u sobu i kroz pola sata je prestala, nama ekstra.

Centralna tržnica

Odmah smo otišli do kineskog Tean Hou hrama, koji je, zajedno sa kulama Petronas sigurno favorit ovog grada.

Tradicija i modernizacija

Hram je jako prelep, klasični kineski kako ga svi ljudi zamišljaju. Opet, jedna od stvari koja mora da se vidi i teško se opisuje. Proveli smo dosta vremena samo mu se diveći, a čak smo i ušli i pomolili se i njihovim bogovima.

Kupili smo još neke suvenire, i onda nazad ka tržnom centru Lot 10, tržni centar ispred koga je jedna od najprometnijih raskrsnica sa dosta pešaka, reče mi devojka kao japanska Šibuja. Ne znam, ali proverićemo 😎. U tom tržnom centru je bio zatvoren poslednji sprat kao observatorija, pa smo je prošli, i otišli ka jednom lokalu da tea proba mango lepljivi pirinač. Usput smo videli uličnu hranu sa ogromnim redom, pa smo naravno stali.

Ulični market

U pitanju je pecivo rpti poreklom iz Indije koje nema kvasac i od njega prave praktično mini burek, ili sa govedinom ili sa piletinom. Tri bureka su bila recimo 3€. Ispostavlja se da taj devojkin pirinač je u njihovoj jako popularnoj ogromnoj ulici učične hrane. Atmosfera je luda — iznad tebe su lampioni, svuda ljufi, raznolika hrans, super je. Na kraju smo osim bureka i uzeli neko voće. Otipli smo ponovo do tržnog centra Paviljon, gde smo bili, i tamo smo jeli, tehnički nije dozvoljeno unositi hranu spolja, ali hej, ovo nije Singapur😎😹. Mrtvi umorni došli smo kući oko 22.30, opet ceo dan van kuće, ali bilo je odlično.

Noću pogled iz hotela