Putopis: Sinagpur, Malezija, Indonezija; sedmi dan - dolazak na Bali

 

Petronas kule sa našeg specijalnog fotografskog mesta

Probudio sam se oko 9.30, devojka je malo ranije, trebalo nam je jer sam ja dan pre spavao 5 sati, još uvek nenaviknut na džet leg. Veče pred smo u prodavnici u hotelu kupili neki suši i sendvič sa jajetom i majonezom, i to je bilo ekstra, tako da smo se spakovali, otišli do prodavnice, kupili još toga a zatim otišli na poslednji sprat, i uz prelepu panoramu grada doručkovali.

Pogled uz doručak

Pogled iz bazena

Ček-autovali smo se, ali smo za 500 din ostavili kofere da ih ne bi vucarali po gradu. Danas smo imali samo da odemo do Petronas kula da ih vidimo po danu, opet park pored njih i jedan most u blizini. Grabom do centra, vožnja 180 din, 10 min, što je manje od starta u Beogradu tako da je baš džabe. Islikali smo se kod kula, u parku sam našao (doduše iščitao na nekom sajtu) ekstra mesto gde sam slikao devojku i gde smo se zajedno slikali. Prelep pogled, a opet jako malo ljudi. Baš smo se lepo išetali po parku, do mosta, i oko samih kula. Fascinatno mi je da postoje ljudi koji žive od toga da slikaju druge ljude ispred ove zgrade, oni bukvalno imaju posao zbog postojanja zgrade.

Vratili smo se u smeštaj, i krenuli odmah. Na kraju smo krenuli u 13.20, 40 min pre nekog normalnog kretanja za svaki slučaj, i bukvalno je bilo dobro što smo tako uradili, jer je na autoputu bila gužva, 40 min smo proveli čekajući zbog sudara. Došli smo, ispostaviće se, na pogrešan terminal! Ja sam video na sajtu posle da je naš let sa prvog terminala, a kada ukucaš u grabu, podrazumevani terminal je 2, ali reko gledam na mapi to je blizu. Između dva terminala je 20 min, i dok smo mi došli do mesta za šatl bus i on krenuo, već je bilo samo sat i 25 minuta do leta. Uspeli smo sve da uradimo brzo i pred gejtom smo bili tačno u 16.00, pa reko bićemo gladni i tad smo jeli u Burger Kingu, koga uvek overim još od kad sam pre h godina ga prvi put jeo u Italiji sa drugarom. Sve smo završili pa smo na gejtu bili 10 minuta, a zatim se ukrcali i let je prošao baš brzo jer sam pisao ovaj tekst. Trebalo mi je, za ovih sedam dana cela vožnja u grabu, ceo let i sad ceo prevoz do hotela u Ubudu. Sačekao nas je vozač koji je lud, bukvalno je lik lud. Ispala mu je kartica posle naplatne rampe pa je gledao tamo okolo, pa nije bilo, pa je mislio da je ispala na putu, pa se vraćao i nije bila, a voze ludo, stao je da bi propustio ove iz suprotnom smeru koji seku put, baš voze ludo. Posle sat i nešto smo mrtvi umorni stigli u smeštaj.