Putopis: Singapur, Malezija, Indonezija - Osmi dan: celodnevni izlet istočni Bali

 

Tegalalang pirinčana polja

Ustali smo u pola 8. Nisam mogao da punim telefone jer Indonezija ima evropski standard utičnica, a ja sam u Maleziji kupio britanski standard. Standardno sam glup. Posle doručka, koji se sastojao od palačinke od banane za devojku, tosta i kajgane za mene i voća, otišli smo do centra Ubuda da vidimo hram i centračnu tržnicu. Opet, klasično hinduističko haotično ludilo, ali je bilo lepo. Vozača smo sačekali u 10, kad je došao, i deluje kao prava mica. Prvo na rasporedu su nam bila pirinčana polja Tegalalang, koja su pod Uneskovom zaštitom.

Prilično su blizu i prizor je stvarno prelep — u strani brda su isklesane terasice na kojima je pirinač u vodi, jako lepo izgleda. Prošetali smo se skroz do dole i na drugu stranu, isfotkali, i hteli smo da idemo biciklom preko te udoline međutim navodno mođe maksimum 150 kg, a ja u superteškoj kategoriji ne pomažem a i drugo preskupo je, 400.000 indonežanskih rupija, što je oko 2.600 din, za Bali je to baš dosta. Nakon sat i po krenuli smo ka Besaki hramu, koga zovu majkom hramova, ili hramom svih hramova, on je njihov najbitniji hram na ostrvu.

Besaki hram

Opet su me iznervirali 😹. Ok, ne može da se se uđe u hram, što iako ne razumem, poštujem. Karta je 150K rupija, 1.000 din po osobi (1 din = 150 rupija, konačno da treba više strane valute nego dinara), i tu se dobija maramče oko nogu, sarung, prevoz do gore i šatro lokalni vodič koji jedva priča engleski i ponavlja iste 3 fraze celu posetu, i još očekuju da im daš bakiš! Ma ćao. Vozač je ispao faca i rekao nam da će neke žene pokušati da nam uvale nešto, ali da nije obavezno i stvarno, čim su došle bukvalno su bile u fazonu to vam je obavezno, a ja rekao nije, ona je ućutala i otišla. Sa vodičem smor jedva sam čekao da ga se otarasimo. Brate zar ti nije bolje da se potrudiš i dobiješ neke pare, nego da se šetkaš za džabe kao šaban? Posle smo devojka i ja sami se šetali i fotkali, a vrhunac je neki debil što slika na stepenicama sa ogledalom ispod da se kao napravi refleksija i cenkanje sa njim da spusti cenu. Dobre su ispale slike.

Nakon Besaki hrama, produžili smo ka Tirtagangi, vodenom hramu, koji je dosta više instagramersko mesto.

Hram Tirtaganga

Sastoji se od par bazena sa raznobojnim šaranima koji su ogromni jer ih svi hrane (uključujuči i nas, kesica hrane tipa 35 din), i tu je jako iskustvo za oči i slikanje, a voda je sveta, pa ima bazenčić i za kupanje (mada se niko nije kupao, a i bolje.)

Poslednja stanica na putovanju je Virgin beach, za koju kažu da je najlepša plaža na istočnoj obali Balija.

Bali svakako nije poznat po dobrim plažama i dobrom kupanju, jer je okean pa ima dosta talasa, ali je bilo ok, 5/10 iskustvo.

Kao što svi kažu talasovito, plus nije mi baš bilo svejedno na okeanu pa sam bio u plićaku. 😹 Iscrpljeni krenuli smo nazad u Ubud na večeru pa u hotel jer nas očekuje buđenje u 2 ujutru i penjanje na najviši vrh Balija, planinu Batur.

Večera u restoranu

Način prodaje goriva na Baliju