Putopis: Singapur, Malezija, Indonezija - deveti dan: planinarenje planine Batur i šuma majmuna

 

Pogled sa planine Batur

Ustali smo u 2 ujutru. Jedva. Našli smo se sa vozačem u 2.15, i koji monstrum u to vreme želi da priča haha. Nakon što smo pokupili neko dvoje Francuza, svi smo odmarali u autu dok nismo došli u taj kamp, oko 03.30. Upoznali smo se sa Njamanom (mada devojka kaže da je Jamanj) koji je bio naš vodič, i radi 4 meseca ove uspone. Dobili smo štap, lampu i vodu i pripremili se za početak hajkinga koji je krenuo u 03.40. Njaman (neka tako bude u tekstu jer sam ga ja tako zvao ceo put i nije mu bio problem) je lud, nabio je neki ozbiljan tempo i prestizali smo sve moguće grupe. Meni je bilo ok, teško ali podnošljivo, dok je devojka baš crkla. Ok, u njenu odbranu, ovo joj je prvi ozbiljan kardio. Penjanje je bilo podnošljivo, i posle sat i 40 minuta (koji su meni proleteli) smo bili na vrhu planine Batur, aktivnog vulkana koji je poslednji put imao aktivnost 2000. godine. Čekali smo izlazak Sunca, i Njaman je govorio da danas neće biti izlaska jer je već 5.55, a treba u 5.50 i mi kao haha dobra fora, da bismo posle shvatili da se lik ne šali i da ne zna najbolje engleski, i da hoće da kaže da zbog oblaka nećemo videti izlazak Sunca 😹.

Doručak na Baturu

To je bilo baš šteta jer smo po hladnom čekali skoro pola sata, ali ok, doručkovali smo, otišli smo do dela gde je toplo jer izbija vruća para iz zemlje, pa smo duvali u to i pravili kul slike i videe. U spuštanju su se oblaci razišli pa smo uspeli da slikamo baš dobre slike i pogled je bio neverovatan. U podnožju smo sačekali auto, častili Njamana 50.000 rupija, što je ekvivalent 3€, a on bio presećan, i krenuli ka toplim termama.

Navodno (nisam proverio) koriste toplu vulkansku vodu, što im verujem jer je bilo pretoplo, falio je neki hladni bazen da se ohladiš. Nakon sat i po vremena tamo, brčakanja i sunčanja, otišli smo na plantažu kafe, koja je sličan tip prevare kao i one gluposti u Egiptu — naprave kao neki šou ili predstavu da su oni plantaža kafe, da sve rade, i onda prodaju po 5х većoj ceni. Barem smo za džabe mogli da probamo 14 vrsta kafe i čajeva.

Nakon svega toga, mrtvi umorni smo u 12 stigli u hotel. Nisam mogao odmah da zaspim, ali sam uspeo da odspavam od 13 do 14. Nakon buđenja, bilo je vreme za drugi deo obilazaka danas, odlazak do šume majmuna. Pre toga smo svratili na ručak u lokalni varung. Varung je vrsta lokalne prodavnice ili restorana koju drži jedna familija. Ja sam jeo nasi goreng — prženi pirinač, a devojka mei goreng, nudle. Ta dva jela i dve koka kole ziro su ukupno bilo 500 din, smešno. 

Nakon jela smo peške nastavili ka šumi majmuna.

Kadar iz šume majmuna

Tamo je bilo ok ali ja sam uvek bio rezervisan prema majmunima kao divljim životinjama, dok ovi neki turisti ih bukvalno provociraju i rade sve što ne treba. To je rezultiralo da jednu devojku majmun ujede i sad će morati da prima vakcinu protiv besnila.

Nakon šume majmuna smo prošetali Ubudom otišli u palatu u Ubodu i centralni market. Mrtvi umorni (barem ja), smo došli u hotel u 18.30. Iskreno baš nam je jak tempo na ovom putovanju. Sutra ćemo imati opet celodnevni izlet sa vozačem.