Putopis: Singapur, Malezija, Indonezija - jedanaesti dan: obilazak Južnog Balija

 

Pogled sa Uluvatu hrama

Dan smo počeli u 8 ujutro, ali smo Njomanu (posle sam pročitao da oni izgovaraju Njoman) rekli da dođe u 11, taman nakon našeg ček auta da bi se ja još malo oporavio od bolesti. Spakovali smo se, doručkovali i krenuli. Plan je bio da idemo odmah u Tanah lot, zatim nakon toga na Padang Padang plažu i posle toga hram Uluvatu i Kečak ples. Taj plan smo izabrali (u odnosu na dalji obilazak severa) jer bi nam ostao samo jedan dan na jugu (zbog planiranog obilaska Nuda Penide) i ne bi imali dovoljno vremena da obiđemo sve. Do Tanah lota je trebalo sat i po vremena, i kada smo došli bio sam jako razočaran. Opet nije moglo da se uđe u hram, ali ne samo što nije moglo da se uđe, nego je on vodom odvojen od vidikovca, a i prilaz po plaži odakle možeš da prepešačiš kroz vodu je bio zatvoren, tako da si mogao samo iz daljine da ga gledaš!

Pogled na Tanah lot

Prošetali smo se po kompleksu koji je bio lep, i taman da odemo u auto, odlučimo da kupimo suvenir koji je bio u tom pravcu i vidimo da su zbog neke hindu grupice otvorili te kapije, te su ljudi mogli da pređu na plažu, uključujući i nas. Nakon toga smo prepešačili do vode (nijednom nije do kolena), tamo se umili nekom svetom vodicom, i u povratku na toj plaži sreli neko dvoje Hrvata koji su tek došli na Bali pa smo im malo pričali o našim iskustvima.

Vratili smo se kod Njomana i krenuli put Padang Padang plaže, za koju sam čitao da je bila na filmu Jedi moli voli sa Džulijom Roberts, međutim nisam ga gledao. Brate, zbog gužve nam je trebalo 2 sata i 45 min, i to smo išli nekim mostom oko ostrva, bio je baš dugačak put, ali ta plaža je ekstra. Ima definitivno najbolji prilaz ka plaži od svih na kojim sam bio sa usekim između stena, a i sama plaža je fina, jedino što, kao i svaka na Baliju je mnogo dugo plićak, i pre nego što uđeš u dubinu krenu jaki talasi i struje.

Padang Padang plaža

Svakako, mnogo je lepa i bila je kul atmosfera, šteta što zbog gužve smo ostali samo sat vremena koje je proletelo. Sledeća, i poslednja destinacija je bio hram Uluvatu i kod njega gledanje Kečak plesa. Uluvatu je možda i najbolji hram, sa sigurno najlepšim pogledom od svih do sad.

Valjda je jedan od 9 graničnih hramova pi rubu ostrva koji služi da čuva ostrvo. Nalazi se na litici, i ima više majmuna nego u šumi majmuna 😹. Doduše bili su dosta agresivniji i od dvoje ljudi su uzeli naočare, tako da smo se dobro čuvali. Prošetali smo se po ivici i snimili zalazak Sunca koji je bio baš lep. Čim smo došli smo kupili ulaznice za taj Kečak i vatra ples, a to je u stvari hor od 42 muškarca koji sat vremena peva i pravi atmosferu, a uz njega su igrači koji kroz ples praktično glume indijski ep Ramajanu o čoveku, ženi i đavolu koji krade njegovu ženu, i njegova borba da je povrati. Bili smo zalepljeni za stolice sve vreme i nismo mogli da sklonimo pogled koliko je bilo dobro. Sat vremena je baš proletelo. Posle svega toga bilo je vreme da idemo u hotel u Seminjaku. I do njega nam je trebalo pola sata duže nego planirano (naravno, krš infrastruktura i saobraćaj), te smo došli nakon 11 sati vožnje. Njoman je bio super, te smo ga lepo častili za njihove standarde. Preumorni, ostalo je samo da zaspimo.