Путопис: Јапан - први и други дан: полазак, лет авионом и долазак у Токио

Ново путовање и нова авантура. Узбуђен сам опет да пишем, јер након путовања у Кину нисам ништа бележио. Дугујем себи завршни извештај за 2024. Одмах морам себи да признам да за Јапан сам се јако танко припремио, и да је све девојка спремила. Ја сам био укључен само око наласка смештаја и заказивања карата за Токио скајтри, излет на Фуџи и Шибуја скај.

Пробудили смо се у 7.20, и морам признати да сам хтео још једн дан излежавања пред пут, али то је само до моје лењости. Јуче, 4.3. смо тешка срца оставили Лолу код девојкиних родитеља, а тај дан смо провели код њих на роштиљу и било је супер. Лола је увече спавала, и пробудила се пре него што смо кренули, али изгледа да је била надрогирана да би схватила шта се десило па није цвилила. Ујутру смо обавили ситнице, покупили сестру и дошли на аеродром 2,5 сата раније. Све је прошло глатко, ја сам у лаунџу узео храну за сестру и девојку, па смо чекали на гејту. Остало ми је пола сата последње епизоде пете сезоне Сопранових кад ми је нестао нет, али нема везе јер сам скинуо преко Нетфликса 4 филма.

Након првог јела у авиону које је било баш супер (нека пилетина и пиринач са салатом као прилог, воће и дезерт), сам одгледао филм Whiplash који је био одличан, јако ми се свидео и оставио је јаку емоционалну реакцију, повезао сам се са темама истрајности, дисциплине, мотивације и жеље. То су неке ствари ка којима успешно, или у последње време неуспешно тежим.

Наставак писања је тек 14.3. у Шинкансену за Кјото, у тренутку када смо ушли у Нагоју. У Шинкансену сам правио план за Нару и Кјото. Елем, да се вратим на први, односно други дан у авиону. Након филма, покушао сам да спавам неко време, али цео авионски пут ми је јако брзо прошао због доста места у авиону, увек је неко од нас троје скроз лежало.

Лежао сам и покушавао да спавам, али ми се није спавало због циркадијалног ритма. Иако сам мислио да ће ми због тога споро пролазити време, пријатно сам се изненадио, и ни у једном тренутку се нисам осећао као са патим од спорог проласка времена. Доручковали смо (иако је било 3 ујутру по кинеском времену), и онда сам на авионском екрану одгледао Марсовца. Обожавам тај филм. Таман како сам га одгледао, после 20 минута смо слетели у Гуангџоу.

Прошли смо трансфер са једно 45 минута чекања јер је био велик ред на шалтеру за трансфер, а затим се укрцали на лет ка аеродрому Нарита близу Токија истом авиокомпанијом. На том лету смо били преуморни, и увек кад смо могли смо и девојка и ја спавали. Због тога нам је и тај лет брзо прошао, али је опет тело осетило да смо путовали скоро 24 сата од тренутка изласка из куће. Слетели смо у 13.15 по њиховом времену, и док смо све на аеродрому урадили прошли контроле, царинску, попунили имиграциони папирић, узели кофере, интернет, мењачница, итд већ је било 14.30.

Требало нам је времена да се снађемо и нађемо воз од аеродрома који је водио до једне станице, а затим одатле смо ишли жутом возним линијом. Касније смо схватили да та жута линија (Chou-Sobu line) ће нам бити најбитнија линија, и њом смо ишли скоро сваки дан. Платили смо превоз мало мање од од 1.000¥ по особи, што је око 750 дин, а мислим да смо прешли једно 40км. Однос јен према динару је 130¥ ≈ 100 дин или 156¥ ≈ 1€.

Железничка станица нам је била на око 9-10 мин пешке, а цео крај је био јако миран и била је милина бити у том делу града који се зове Сумида.

У смештај смо дошли око 17.10, након 26 сати путовања од собе до собе и били смо преуморни, али смо одлучили да искористимо вече и око 19 смо кренули у Гинзу, пословни и шопинг део града. Иако је ок да се обиђе као искуство од сат, два, није нам се превише свидело јер нема никаквих атракција нити ствари да се виде, него само европске скупе продавнице и високе зграде. Вратили смо се око 21.30, мртви и одмах заспали.