Путопис: Јапан - једанаести дан: Нара и Осака

Устали смо у 6.50 зато што смо морали да пребацимо кофере у смештај у ком ћемо бити у Кјоту и да одемо у Нару, а што се раније дође, то је боље. Изашли смо из смештаја око 7.20, дошли бусом и пешачили до хотела. Требало нам је прилично времена, па смо у хотел ушли у 8.00. Локација хотела је ваздушном линијом супер, али смо у некој индустријској зони па треба да пешачимо 10 мин до возне или аутобуске станице.

Сам хотел је топ, на рецепцији имаш бесплатне соли за купање, а од 6 до 9 увече имаш бесплатно испијање јапанског вискија. Нисмо још могли да уђемо у собу па смо оставили кофере и у 8.15 кренули ка Нари. Ишли смо до возне станице, таман да видим путању последњег дана којом ћемо ићи стигли до главне Кјото станице, а онда одатле до Наре возом. Имали смо среће да смо чекали 2 минута воз, и испоставило се да је експрес воз, који стаје на само пар станица. Након тог путовања  и 45 мин у возу до Наре, изашли смо на станицу у Нари око 9.50.

Нисмо претерано рано стигли али опет, нисмо ни могли много раније. Срећом, стварно није била велика гужва и било је јако пријатно а време облачно, али без кише. Лупили смо печат, и то ми је јако драго што скупљамо, а онда смо кренули пешке ка том главном делу Наре који посећују сви туристи, парк Нара и храм Тодаиђи.

Мала дигресија: колико сам разумео, ђи на јапанском значи храм, па би тррбало да буде храм Тодаи, али нема везе. Прошли смо скроз улицу са слатким продавницама сувенира, који притом нису ни скупи. Генерално Јапан уопште није скуп, ни за Србе, а ни за било кога другог. Након што смо купили пин за ранац (300 дин), две чаше за бабу и ујака (850 дин) и још неке ситнице, отишли смо у Нара парк. Сестра и вереница су јеле едомаме, те после смо хранили јелене са остацима едомамеа. Јако су слатки и има их баш доста, и види се да су кренули да мењају крзно.

Једино што ми је жао, види се да им исеку рогове, те смо видели једниг јелена свежим ранама. Али осим тога, атмосфера је екстра, има доста људи али је цела та површина велика, те се нико не гужва и често можеш да имаш по 5 јелена окружених. Узели смо храну јер доста јелена је навикло само на кекс, и за тиме луде, и онда можеш да направиш одличне слике. Када смо завршили уживанцију са њима, наставили смо пешке кроз цео тај парк, прошли кроз неку јако лепу башту и дошли до Тодаиђи храма.

Баш је велики, има доста јелена и ту, али нисмо хтрли да улазимо уњ ега јер се плаћа, а није деловао толико вау, те смо се попели узбрдо до храма који се зове Тпдаиђи-Нугатсу-до, који је капирам део тог комплекса, одакле смо се сликали са њиховим свештеницима и имали јако леп поглед на целу Нару.

Након свега тога смо се спустили и кренули ка станици воза, а успут смо играчи погоди песму. Умирао сам, али брзо прође време. Ишли смо њиховом приватном возном компанијом, али и даље цена карте је око 5€ од Наре до Осаке. Сватили смо да је Осака боља ноћу и одлично нам се уклопило да укомбинујемо са Наром која је боља пре подне. Вожња је трајала такође око 45 мин, и у Осаку смо стигли око 14.30. Изашли смо тачно на станици која је на 5 минута од моста Дотонбори, и онда смо били у Шинсабаиши улици и куповали ситнице и глупости и у том кварту.

После тога смо отишли да пробамо гјудон, јело које ми је колега препоручио и било је одлично.

Мало смо одморили и онда смо отишли превозом да стигнемо да видимо замак Осака пре него што падне мрак. Стигли смо, једино што је падала киша и било облачно, али и даље, тај замак стварно изгледа одлично.

Попео бих се на њега и био ту пар сати колико је било одлично. Мало смо се сликали, шетали, и после пола сата је кренуо да пада мрак, те смо отишли и кренули да шетамо ка једној станици воза да се вратимо у Кјото. 

Ушли смо у воз око 20 до 7, али то је био спори, локални воз, који уместо 45 минута иде око сат и 20 минута, па смо на једној станици прешли у бржи воз и стигли у Кјото за сат времена. Такође је и у Кјоту падала киша, али нисмо имали више да обилазимо, него смо сачекали бус и дошли у хотел око 20.40.