Путопис: Њујорк, САД - трећи дан: шетња поред реке и бајс, мало Острво, Хајлајн, Бродвеј

Након доручка и спремања смо изашли у наших стандарних 9 ујутру. Свратили смо у један супермаркет на 75 улици јер сам хтео вереници да сликам да ли имају те мегаломанске производе тамо у маркетима, а и таман да купим нешто од хране и понесем ако има занимљиво.

Стварно имају неке огромне ствари искрено, типа четири литре млека, а ја сам купио неке орео са укусом и те глупости, па смо онда скренули ка западу и ишли Риверсајд авенијом одмах до реке.

Јако је било лепо, а онда смо одлучили да узмемо бицикле и јако саветујем вожњу бицикала по Њујорку, супер је искуство јер си директно на улици и у целом том хаосу саобраћаја. Требало нам је мало да скапирамо апликацију (користили смо и телефон од моје веренице), али смо успели па се возили све до пира 57 и прошли смо једно 50 улица бициклом за око 30 минута.

Изашли смо и попели се на Хајлајн, а то је некадашња возна линија која је угашена, па су се неки паметни људи досетили да то претворе  у парк који је издигнут на остатак града и то јако лепо изгледа. Пратиш шине које су сачували, а лево и десно од тебе засађено зеленило. Онда смо у даљини видели Мало Оствро и рекли ајмо да видимо. Сишли смо са Хајлајна и отишли тамо и баш је прелепо и преслатко. Вештачко острво одмах уз реку, али на њему имаш све, и кафиће и игралиште и парк и позориште на отвореном, стазице за шетњу, баш су га лепо осмислили. Задржали смо се мало и сунчали, а затим се вратили ка Хајлајну и купили прејефтине сувенире на улици. Њујорк има углавном скупе сувенире, али ако се нађу на улици можеш јако солидно да прођеш (има магнета и за 100 дин само).

Хајлајн је дугачак око 2,5 км, те када смо га завршили смо се нашли негде око 40. улице, а па пошто је било око 12.30 смо отишли у Five guys да једемо, они су нам убедљиво најбољи.

Након ручка смо отишли у оближњи Брајант парк који је прелеп и имаш бесплатне столице и столове одмах уз парк и зелену травицу а време нас је срећом послужило па је било стварно прелепо. Ту сам сликао и ћошак Николе Тесле.

Након тог уживања је било време за раздвајање јер сам ја у 14 имао представу на Бродвеју а сестра је отишла у куповину одеће мами. Дошао сам у ред око 13.40 и било је поприлично људи. Налазило се у Гершвин театру, који је јако близу саме Бродвеј улице, на 50. улици.

Гледао сам Wicked, који је заправо прича о Чаробњаку из Оза, који је други најпопуларнији мјузикл на Бродвеју, али сам читао коментаре и људи су више њу препоручивали као први Бродвеј мјузикл него Краљ лавова, а и Краља лавова чувам да то гледам са вереницом. Карта је била око $130. Ја сам наводно узео најјефтинију карту те је требало да добијем лоше место, али место најбоље на свету!

Имао сам то неко приватно место, поред мене је било са леве стране простор па стуб, а са десне стране степенице, па сам имао одличну приватност, а плус срећом су седишта испред и иза била празна па сам баш био сам и имао слободу. Уз седиште добијеш и брошуру у којој сам сазнао да Дензел Вошингтон и Џејк Џиленхол имају представу на Бродвеју али је карта $1.000. Мјузикл је био 10/10, прва лига. Стварно је продукција екстра, има доста људи, стално се нешто дешава, глума је екстра, певање је топ. Мислим да је укупно трајало преко 2 сата са паузом од 15 минута у средини. Једина лоша ствар коју сам касније сазнао је да ми је испала футрола која је садржала мој наставак за пуњач за амерички стандард и слушке, то сам тек увече у соби открио и био баш тужан, али шта да се ради.

После тога сам свратио на пицу у Џоовој пицерији, која се помиње у Спајдемену, била је онако, а онда се метроом спустио до Сохоа, прошао њега (изгледа предобро), пробао Wendy's, који је био ништа спец али имао је најисплативији оброк, за $8 добијеш помфрит, пиће, хамбургер и 4 нагета са сосом.

Не знам како им се исплати, а онда прошао кроз Greenwich village и West village, ту бих чак могао и да живим у Њујорку, јако лепи квартови. Прошао сам поред оригиналне локације Џоове пицерије, те сам морао да пробам једно парче (било је доста боље, а ја морам да смршам), а онда сам отишао пешке до Вошингтон сквер парка који је јако леп, али је кретала киша те сам морао кући и дошао око 20.00.