Путопис: Јапан - тринаести дан: Хигашијама, источни део Кјота

Сестра нам је рекла да неће ићи ујутру са нама јер жели мало да се одмори од јаког темпа, чак нас и оптуживши да не уживамо у атраквијама које посетимо. Уз то је такође желела да мало вежба за конкурс. Вереница и ја смо изашли пре и из куће јер први храм који нам је био у плану, Фушими Инари, је много добро посетити рано ујутру док нема људи (да ли се примећује неки шаблон? 😹).

Долазак до тамо је сличан, исто се хвата воз за Нару, само што се излази после две станице. Испешачили смо до храма и стварно је супер. У подножју се налазе разне зграде разчичитих функција, а онда смо кренули узбрдо.

Наиме, Фушими Инари храм има преко 10.000 Тори капија које прекривају стазицу уз и низ планину. Тори капије обично донирају (наравно шалим се, плаћају) појединци и фирме, угравирају се и поставе по том пешачком путу.

Стварно су густо поређане тако да у неким тренуцима пружају хлад од сунца, а слике су предобре. Још када се попне изнад и ту буде мање људи, ма екстра.

Стварно смо уживали. Попели смо се на 233 метра, а укупно пењање и спуштање је трајало око 2 сата.

У подножју храма смо нашли најјефтиније сувенире (осим орвог дана у Асакуси, невероватно да центра Токија је имао најјефтиније сувенире), али су и овде били причично повољни па смо покуповали остатак сувенира који су нам требали. Ми смо за стан узели велику Дарума лутку за срећу која је коштала 1.500 дин, није лоше. Након Фушими Инари смо отишли возом мало северније (јер је овај храм најјужнији од свих), и следећа дестинација нам је био Кијомизу-дера.

Прво сам се двоумио да ли да идемо у овај храм, али би се баш зезнули да нисмо ишли!

Да би дошли до њега прошли смо улицу пуну туриста, и штета што у оба ова храма нисмо могли рано ујутру да дођемо. Тад сам први пут био у фазону: вау, овде има баш доста туриста, пре тога смо генерално успевали да избегавамо гужве, а плус били смо ван цветања трешњи, па није било толико туриста.

Храм је баш леп и супер су слике и поглед одатле, а онда смо ушли у дам храм то је типа 750 дин за нас двоје, и одлично је. Пешке се оде и ми смо отишли до једне пагоде која даје срећу и благодет будућим трудницама, лепо се поклопили само надам се да ефекат траје 2 године 😹.

Осим храма смо у подножју тог комплекса били у јако лепом парку.

Када смо то завршили отишли смо у старе, туристичке улице Санензака и Нинезака и онда њима отишли до Јасака пагоде, јако леп призор.

У том тренутку смо се чули са сестром хтела је да се придружи, па смо се договорили где ћемо да се нађемо.

До тада смо вереница и ја посетили Јасака храм, који је био ок, али не на нивоу претходна два, и онда смо препешачили пола сата до станице где смо се нашли с сестром.

Призор пешачења до те станице је био одличан јер смо ишли поред реке која је била кристално чиста и призор је био одличан, баш умирујући.

Након што смо се нашли с сестром, кренули смо полу уназад ка Нанзенђи храму, зен-будистичком храму који има свој аквадукт.

Попели смо се и ишли уз њега и гледали воду, па након туре целог храма смо кренули пешке да идемо на гјозе за које су и вереница и сестра чуле.

Чекали смо 40ак минута напољу у реду за њих, и једноставно њихове гјозе нам не одговарају толико јер користе превише празилука и ђумбира. Након што смо јели смо отишли у оближњи тржни центар где сам ја купио још један сеико сат. Када смо све то завршили, отишли смо кући и стигли у хотел око 21.00