Путопис: Њујорк, САД - четврти и пети дан: централ парк, музеј Мет и повратак

Ово нам је био последњи дан у Њујорку и супер смо испланирали јер је тај дан било кишовито, а ми га провели у Мету. Ја сам ујутру сам изашао да одем да видим зграду у којој су живели Маршал и Тед, ликови из серије Како сам упознао вашу мајку.

То се налази негде на 85ој улици, па нисам имао много да пешачим, а и таман сам причао са вереницом телефоном па је брзо прошло време. Није било ништа спец, па сам наставио ка Централ парку и колико је екстра када си близу, у центру града. Прошао сам овај пут севернијим делом парка где нисмо били првог дана, поред неког резервоара воде, а затим дошао до Мета, купио две карте и сачекао сестру.

Нашли смо се у 11, а затим кренули музејску туру. Мет је огроман, мада за нас који смо у Европи и који смо све то видели је ок, верујем да је за Американце оно најбоља ствар икада.

Био нам је онако, досадњикав, а једино је био занимљив део са сликама, ту смо видели пар познатих Ван Гогових слика. Смешан део је био кад је неки водич терао мене и сестру јер он прича и води приватну туру, али је безобразан искрено јер ми први пут приђемо њима и слици, а он тера. Није ни сачекао 2, 3 експоната да види да ли се шлепамо (а нисмо).

После тога, око 14.00 смо се опет раздвојили јер је сестра морала да се спрема за пут, а ја сам пешке прошао кроз Централ парк цео (где сам се замало потукао са веверицом јер не дају да их провоцираш), и отишао до 50. улице да у Гершвин театру видим да ли можда није неко нашао моју торбицу да каблићима и слушалицама. Супер ми је било што ми је то било успут јер свакако бих ту и ушао на LIRR. Нажалост, нису имали и дали су ми визитку која ничему не значи, иако сам ја послао мејл, што да не. Имао сам времена за још једном у Five guys, јер што да не, дуго нећу јести, а одчични су (да ли сам већ рекао да морам да смршам?) Вратио сам се на мало другачији начин, али једнако брзо и кроз сат времена сам био на аеродрому где је све прошло ок, узео сам карту и све прошао без проблема.

Мало сам био сморен што ћу морати да се возим без слушалица, те нисам знао да ли ћу моћи да поднесем. У повратку сам нашао 4 слободна места, али нека жена ми се увалила тако што ми је буквално села на ноге, те сам имао два места што опет није било лоше. Искрено ми је јако брзо прошао лет, а успео сам и да одпсавам мало.

У духу туристичких агенција мора да се убаци и пети дан, долазак у Србију. У авиону сам гледао неки филм Notebook, љубавни филм који ми је употпунио време. Дошли смо око 10.30, ја сам возио сестру кући, а онда одмах на посао јер то је био једини начин да укомбинујем овај пут са само 2 дана одмора.
Јако сам срећан што сам отишао јер сам се прелепо и предобро провео. Нисам очекивао да ће ми се Њујорк толико свидети јер обично више волим природу, али град некако има душу, није само досадни небодери него је прошаран катедралама, старим готичким зградама из 1900тих и парковима. Има јако лепе и традиционалне делове града, и сама чињеница да ја ово пишем при одласку у Чикаго, 10.5. и сећам се скоро свега у детаље све говори. Волео бих некада у скорије време да се вратим и прођем све опет са вереницом јер би и мени било одлично опет, а верујем и њој.