Fredrik Bakman - Moja baka vam se izvinjava: recenzija

Путопис: Јапан - четврти дан: ВЕРИО САМ ДЕВОЈКУУУ!!! излет на Фуџи



Резервисао сам излет на Фуџи за нас троје бар 10ак дана пре дана самог излета, иако је време у целој Јапану, а нарочито око самог Фуџија јако променљиво. Због тога сам био срећан када је било бедплатно отказивање до дан пре излета. Углавном је сваки дан писало да ће индекс видљивости са северне стране бити 10/10, дан пре излета је писало 7/10, али нисам отказао за 9.3. (дан после) јер сам био убеђен да смо тада резервисали и имали пењање на Shibuya sky. Тек након излета сам се сетио да је нама заправо резервација 10.3., а 9.3. јесте био одличан дан када се Фуџи видео. Увече пред излет је видљивост пала на 4/10, али рек'о нема везе. Ја сам форсирао Фуџи јер сам знао да ћу ту да верим своју девојку. Планирао сам дуже време а три недеље пред путовање са сестром отишао, изабрао и наручио прстен који је био готов после две недеље. На почетку излета је време било ок, видели смо врх Фуџија покривеног снегом и ледом, међутим када смо се приближили и дошли на први видиковац је било скроз облачно.


Мени то није сметало, то прво место је оно прелепо, романтично место које изађе када гуглаш Јапан. Нама се Фуџи није дао видети, али и даље ми је било лепо па смо девојка и ја отишли више, изнад тог места, где није било никога осим неке наткривене клупице и ту сам верио девојку. Било ми је толико лепо, мало нервозно, а онда је рекла ДА. Јако сам узбуђен и срећан на помисао заједничког живота до краја са њом. После смо се спустили, срели са сестром она нам честитала, а затим ишли на следеће место. После тога је кренуо да пада снег 😹. Следеће место је било најгоре, неких 8 језераца која стварни нису нити лепа нити занимљива. Кад смо то завршили смо отишли на ручак, и ту нас је наш водич Миуки зезнула, јер је рекла да нема продавница близу, иако је било, те смо платили 1.500¥ по особи за ручак који је био ок, лошији од дединог за 500. Сити, остале су две дестинације, али нас је полако почео и умор да стиже. За следећу дестинацију ми је јако криво што се Фуџи није видео, јер смо посетили јапанско традиционално село, где свака кућа је продавмица неког свог заната, а имаш и кратак курс ако желиш да се опробаш (и платиш!).


А у позадини свега је Фуџи. Вереници и мени се јако свидео цео тај призор, а чак нас хладно време ни снег нису одвратили нити разочарали. Последње место на напем путу је такође јако лепо када се у позадини види Фуџи, а то је испред језера Кавагучи.

Било би лепо да се овде види Фуџи..

Призор је јако леп, али осим њега неђа ништа друго да се ради и ту смо били само 30 минута. У повратку, који траје између 2 и 2,5 сата смо сво троје заспали колико смо били уморни, а када смо дошли смо се на главној токијској станици 1,5 сат мучили да нађемо печат и адаптер за лаптоп да би сестра учила за испит који има. То је јако лепа ствар Јапана коју бих волео да више земаља има, да на свакој железничкој, метро станици и већим атракцијама постоји јединствен печат, који можеш да скупљаш у свешчицу успомена. Мртви уморни, са потпуно испражњеном батеријом смо дошли у смештај око 8 увече.

Коментари