Путопис: Јапан - седми дан: Дизниленд у Токију

Ок, није Дизниленд, него DisneySea, али ДизниСи изгледа глупо на ћирилици. Два дана пре тога, 9.3., на сестрин предлог смо купили карте за ДизниСи. Ја и вереница скоро сигурно не бисмо ишли, јер, иако се мени иде, њој се не би ишло толико, па не би нам укупно било битно и не бисмо, али пошто се сестри и мени ишло, она је хтела да проба једном и ето мене на њиховом сајту и гледам карте. Одлучили смо се за ДизниСи, јер већина коментара на интернету су били, да ако желиш јединствено искуство, боље ДизниСи јер тако нешто можеш да искусиш само у Токију. Карте нису биле много, 57€ по особи. 10.3. увече сам истраживао најбоље стратегије како посетити све у ДизниСију, и драго ми је да сам то урадио јер је на крају све испало екстра. Елем, прочитао сам коментаре да је јако битно доћи до 8 ујутру (иако се парк отвара у 9) јер се после рога направи страшно велика гужва. Рекао ја то овима двема и договоримо се да дођемо у 8.20.

Наравно, као и сваки пут кад смо каснили, ми смо дошли тамо у 8.40. Након метроа, јако је кул систем доласка сд самог парка, јер се вози дизнијевим монирејлом, 2€ по особи, а баш је уређен на њихов начин — Мики прозори, Мики држачи за руке, итд. Међутим, чим смо дошли, видели да су редови ОГРОМНИ. Стали смо иницијално на крај реда, али видели да бисмо чекали сат и више времена, те смо одлучили да будемо јако нефер, и изашли смо из реда, зато што са стране, поред првог реда постоје жардињере, које повремено имају прекид у њима за пролаз (можда у случају невоље или ако некоме није добро), те смо ту ушли и кренули ка средишњим редовима, шатро дижемо руку да приђемо некоме. И ушли смо једно 6-7 редова, да ови са почетка нас више не виде, а ови из средине не знају одакле смо дошли. И упалило је! Или нико није схватио или нису хтели да улазе у конфликт јер су Јапанци мирни људи, али углавном смо у парк ушли у 9! Ја сам ушао у апликацију изаказао бесплатну вожњу за Индијану Џонса(сада више нема физички fast pass него све преко апликације.)

Сет дизајн пред торњем терора

Одмах после тога сам платио три карте за Soaring: Fantastic flight, јер су то сви саветовали као најпопуларнију вожњу (за то није могло бесплатна резервација). Отишли смо одмах на Tower of terror, где је писало чекање 90 мин ушли смо у ред и чекали само 55 мин. Време брзо пролази јер се стално помераш плус стално имаш неке нове призоре, одлично су урадили сценографију. Вереница се јако плашила пре вожње, али јој је била занимља и не толико страшна, а сама слика након вожње је била јако смешна. Прва вожња је била кул.

Пешачили смо по парку који је стварно екстра направљен, направили су један цео део као старинска лука, са све Титаником, а после тога отишли на вожњу 20.000 миља под морем коју смо чекали 50 минута и која ми је била ок, више је као визуелно лепа јер се возиш у подморници која је као под водом.

У реду за ту вожњу смо заказали још једну бесплатну ствар, неку представу, а када смо завршили 20.000 миља под водом, видели смо да су нам све резервације биле после подне, па пошто је било 11.30, одлучили смо да истражујемо по парку и упијамо атмосферу.

Вереница и сестра су се сликале са ариел ушима, онда смо ушли у један део у пећини који је јако леп где смо видели све морске ствари, вожње на медузама, шкољкама, итд и то је стварно баш лепо одрађено. Нисмо ту чекали за вожњу јер је направљено за малу децу, него смо наставили даље. Сви смо били фасцинирани како је све урађено одлично на сваки детаљ се пазило направљена је нпр. фејк корозија, из вештачког вулкана са стране излази пара, итд.

Свратили смо у Аладинов део, и тј арапски град је екстра направљен такође, а на крају смо посетили најсевернији део парка, који је последњи изграђен, који има сет из филма Фрозен.

Када смо све обишли, отишли смо на вожњу Raging spirits за коју постоји ред за соло људе да попуне ролеркостер. Ја сам то због исраживања знао, па смо нас троје ушли у ту линију.

Међутим, вереница се баш плашила и није хтела да иде сама, па смо уз мало свађе прешли ограду у све људе, те самци којих је било испред нас барем 20, и који би на вожњу чекали пола сата су наставили да чекају, а сви остали људи су такође чекали једно 140 мин. док смо ми на безобразлук ушли на вожњу кроз 3 минута. Да не би људима било сумњиво како смо тако брзо завршили, након вожње смо отишли по парку и возили се бродићем кроз парк, па смо још 2 пута се возили на соло линији, а овај пут је било по 2 или 3 особе испред нас, и ми смо се укупно возили 3-4 пута са укупним чекањем од 10 минута, топина.

После свега тога смо јели сендвиче које смо узели у 711, па пошто смо значи да имамо резервацију за плаћену вожњу Soaring кроз сат времена, успели смо да у то време угурамо вожњу возићем по парку и да се возимо по неким шољицама на језеру. Стално смо се или возили или шетали и упијали лепоту парку и било је екстра. Време је било за Soaring, где смо прескочили ред од 200 минута и дошли одмах на почетак атракције. Чекали смо 2 минута и мислим да се тих 40€ за нас троје поптуно исплати. Вожња је супер, и разумем зашто људи чекају. Састоји се од седишта (као ски седишта) који те дигне 2 метра у вис, а затим на екрану летиш кроз познате светске дестинације и атракције.

Након Soaring-a је постало јако хладно, били смо гладни па смо узели двоје кокица, и јако ми се свиђа у њиховом дизни парку што уопште није толико скупо. Ок, цену јесу више али ништа драматично. Кутија кокица је 300 динара. Док је сестра чекала у реду, вереница и ја смо отишли на један рингишпил, било је баш слатко. Кокице са каријем јер смо у арапском делу јако ми се свиђају детаљи. Након што смо појели одгледали смо представу, главни лик је био неки мађионичар којег је онај плави дух из Аладина зезнуо. Било је занимљиво али било би доста боље да смо знали језик. После тога смо отишли на вожњу која је крстарење вештачком реком где слушамо причу о Синбаду, опет, нисмо могли да разумемо јер је само на јапанском, али визуелно је екстра.

Таман смо се угерјали и онда је било време за Индијану Џонса. У међувремену смо сестра и ја, пошто смо обоје баш хтели да идемо на вулкан и вожњу до центра Земље платили тај приоритетни пролаз за 10€ по особи и мислим да се и то исплати јер је ред стално био 180+ минута. Индијана Џонс са бесплатним приоритетом је био страава. Супер јер вожња, нас су сместили на прво место, ја сам чак био за воланом! Одличан осећај и пре тога када прескочиш цео ред. Вожња није брза, нити ролеркостер, али су визуелни елемнти предобри. Драго ми је што сам гледао све филмове па разумем, али су све топ топ средили и тренутак у вожњи када кугла кре ка теби, а ти испод ње је одличан, 10/10 вожња. Одмах смо отишли на сингл вожњу, чекали смо ни минут јер баш им треба појединаца, и свима трома је вожња други пут била још боља јер се нисмо прејако држали па смо летели по колима.

Након што смо се лепо извозали за мене и сестру је остала само једна вожња, а вереница није хтела па нас је чекала испред. Та вожња је била комбинација Индијане Џонс по обиласку и стварима за гледање и Raging Spirits као ролеркостер. На почетку обилазиш и улазиш дубље у земљу, а онда Угледаш огромног црва и спринт даље од њега те излазиш ван вулкана и видиш цео парк, није лоше и било нам је драго што смо ишли и платили. Тек на крају је почела да мало јаче пада кишац па смо одгледали мало завршног шоуа и отишли на метро кући. Баш смо доста шетали и цео дан били на ногама, па смо купили храну у Фемили марту, јели кући и спавали.