Путопис: Јапан - осми дан: парк Уено, Шинџуку

Како традиција налаже, осмог дана смо опет изашли око 10, требало нам је сна и одмор након целодневног уморног дана од јуче. Данашњи и сутрашњи план је направљен тако да 12.3. ујутру обиђемо парк Уено тако да увече видимо Шинџуку ноћу, а затим 13.3. видимо Шинџуку у току дана а Шибују ноћу.

Поглед из парка Уено

Парк Уено је северније од Акихабаре, али нисмо имали среће јер је кренула киша, па нам је време мало умањило лепоту самог парка који је стварно леп, и има лепе храмиве у самом парку, и још један плус је што имају сталке за телефон, па смо могли сво троје да се сликамо без да молимо друге људе да нас сликају.

После Уено смо обишли још један парк, а затим отишли да печемо ваги месо. Све време смо хтели да идемо на all yоu can еаt wagyu, али смо схватили да бисмо појели по 500 грама макс а платили 40€, не исплати се. Одлучили смо да одемо у неки ресторан који је био близу, који је ок оцењен са доста јапанских оцена. Узели смо једну порцију вагија, једну порцију језика, и још нека меса и баш смо се одвалили од хране. Било је јако укусно и доста довео засити. На крају смо платили 5.000 јена (око 30€) а стварно смо се момачки заситили. После ручка је било време за Шинџуку.

Дошли смо на станицу, лупили печат, а затим се прошетали светлећим улицама до Годзиле. Она се налази на једној згради и на сваких сат времена бљује ватру. Чекали смо је 5 мин и искрено је мало разочарање, плаве боје и то неки дим само. А плус је падала киша и било је онако безвезе.

Кафић са само четири места

За крај дана смо се прошетали квартим Голден Гаи, који се састоји од шест паралелних улица где једва једна особа прође, у коме су разни мини барови, клубови, итд. Али пошто нас то није занимало само смо прошли да видимо како изгледа, и кад смо прошли смо кренули ка кући где смо стигли око 21.00.

Шетња кроз Шинџуку до Голден гаи