Путопис: Њујорк, САД - други дан: Бруклин, доњи Менхетн

Супер нам је дошло што нам је капетан дао његове купоне за доручак јер смо онда и сестра и ја имали, те нисмо морали да плаћамо доручак. Након што смо се средили и окупали изашли смо у 9 ујутру и кренули ка Бруклину. Око 9.50 смо изшли и одмах сам морао да сачекам сестру да у две радње погледа шта има.

Када је тих дугачких 30 минута прошло, наставили смо ка Дамбу, делу Бруклина одакле је одличан поглед на мост Менхетн. Стварно је јако леп поглед, а није било ни много људи па смо успели да направимо баш добре слике. Након тога смо пешке прешли бруклиншки мост, а и ту за дивно чудо није било превише људи, те се нисмо гурали, уживали се и сликали до миле воље. Одатле се пружа јако леп поглед на доњи Менхетн и стварно је јако лепо.

Прошли смо кроз доњи Менхетн, ту смо стали у Чик-Фил-Еј да пробамо да ли је стварно тако добар, и искрено вреди хајп! Сос им је одличан, пилетина екстра, једино што је можда мало скупљи у односу на то шта добијеш.

У шетњи кроз доњи Менхетн сам ја причао са вереницом која је преко телефона сређивала да прекинемо сарадњу са архитектом, и успела је, те смо му само платили додатних 7.000 за излазак на терен. Супер предност доњег Менхетна (колико ћу то писати пута?) јесте што је све близу, па у једној тури пешке може да се обиђе. Након Чик-Фил-Еја смо отишли ка меморијалу за 9/11, али нисмо улазили јер су карте $30 по особи, а није нам деловало нешто презанимљиво. Стварно су тај комплекс лепо и културно направили, са два базена где вода у понор продире на месту две куле, баш људски и емотивно.

Одмах до њега је и грчка православна црква у коју смо свратили и помолили се за породицу.

Око пола 2 смо прошли поред Вол стрита и њихове берзе, а онда се пешке прошетали до хелипорта, али нам је хеликоптер бип скуп, и онда до трајекта ка острву Статен који је бесплатан и имаш екстра поглед на статуу слободе, стварно се супер види!

Тамо није било ништа, осим једног екстра аутлета, где се ни није плаћао порез, а ја сам платио следеће: патике за трчање $40, патике за теретану $25, комплет најк зелена тренерка (додуше није нешто квалитетна) $42, и платио сам сестри једне патике $60, а у Левису узео 3 мајице и каиш за $20 (све по $5). Након екстра куповине смо кренули назад и одморили на трајекту, јер кад смо изашли са њега већ је било око 17.

Отишли смо метроом до Централне станице, ушли ту да је видимо, а затим две зграде даље је био Вандербилт, и ту је зграда на коју смо се пели на видиковац да видимо цео Менхетн. Карта није мало, кошта око 8.000 дин по особи, али је јако кул како су осмислили концепт.

Имаш 3 спрата и на сваком имаш као неку занимљиву активност да радиш — на првом спрату је соба пуна сивих лопти па се људи гађају и гурају лопте, а по соби су фенови који их дувају и лепе за плафон.

Прошли смо цео спрат са свих страна, видели Тајмс сквер (додуше заклоњен је зградама), Централ парк, Крајслерову зграду, и најбољи поглед је на југ где се види цео Менхетн и Емпајер стејт билдинг. Стварно је моћно. Мало је било глупо што ти у Америци дају да седиш поред прозора, у Токију би терали људе од стакла, али смо се онда сестра и ја снашли, те смо успели да нађемо последње слободно место у ћошку једног стакла и имали место у првом реду за залазак сунца, баш моћно.

На том спрату смо одгледали залазак сунца и паљење светала, па када смо се задовољили смо отишли на други спрат, на коме си на једном зиду имао пројекцију лета кроз облаке, а затим се твоје лице (које су сликали на почетку) појављује и иако је ситница смешно је и кул. Нисмо се дуго задржали ту него смо отишли на трећи спрат који је исто екстра — наиме, он има ону избочину са стакленим подом где ти и није баш свеједно, где имаш 30 секунди да се сликаш, а после има и отворену терасу и стварно је одлично када изађеш на свеж ваздух.

Јесте да је стакло високо, али када се осетиш тај ветар и свеж ваздух је некако ослобађајуће. Ту сам доста остао и гледао на град, заиста дивно. Били смо око два и по сата, а затим смо метроом отишли кући и стигли некад после 9 увече прилично уморни.