Фредрик Бакман - Медведград: рецензија без и са спојлерима

Након 1.10.2024, ово је прва књига коју смо прочитао у скоро 6 месеци. Разлог је опадање дисциплине и здравих навика у комбинацији са најдосаднијом књигом свих времена, Плавим Марсом, која ме је толико изнервирала да вероватно нећу ни писати извештај, нека стоји овде да је књига антипрепорука и да је 0/5.

Драго ми је да сам почео да читам Медведград јер је Бакман аутор који ми лежи, питак је, и супер је био избор за враћање у хоби. Сада копирам свој текст са StoryGraph-a:

Требала ми је нека књига која ће ми вратити навику за читањем након што ме је Плави Марс угушио, и знао сам да је Бакман савршен писац за то. Писац кога јако пуни ценим и који по мом мишљењу најбоље пише људе и њихове мотиве. Драго ми је што сма кренуо да читам Медведград, јер иако је почетак био мало спорији, од половине књиге те чита само да окренеш следећу страницу и тако у круг. Након уводне реченице где млада особа је уперила пушку у чело друге особе и повукла обарач, а ова прича је о томе знаш да ће бити добра књига. Иако претпоставиш ко су све особе, и даље ниси 100% сигуран, и постоји доста мотива и опција ко може бити. Бакман најбоље осликава мотиве, веровања и жеље ликова у књизи, и за сваку особу се осећаш као да знаш такву особу у стварном свету. На реалан начин описује њих и ток мисли и разумеш их, иако се не слажеш са њима. Иако је почетак мало спорији, 3/5, остатак књиге је чиста 5/5, а бонус су неки цитати и животне лекције који су књизи су боље написани него у доста књига популарне психилогије. Морам их записивати чешће.
Велика препорука, 4,25/5
🌟🌟🌟🌟✨

Ајде да додам и рецензију са спојлерима, да не буде да сам лењ, иако сма је пола написао већ.

Пратимо житеље Медведграда, малог места у руралној Шведској. Место пати од сталног смањивања популације, која се осећа у свим сферама града. Пословна улица је сваке гпдине све краћа и краћа. Медведград је хокејашки град, и делује да га хокеј одржава у животу. Даје житељима наду за светлијом будућнисти, једном у којој ће им хокеј и могућа хокејшка академија показати светло на крају тунела у којем се налазе. Пратимо јуниорски тим на челу са тренером Давидом, који своје момке учи тимском раду и вери једне у друге као начин да у полуфиналу државног купа победе вештије противнике. Први конфликт видимо код Петера Андешона, бившег талентованиг играча који се вратио из Канаде са својом женом Миром и двоје деце, Леом и Мајом. Петер је спортски директор клуба, и има задатак да свој бившег тренера и тренурниг тренера првог тима, маторца Сунеа натера на отказ, а да његово место преузме Давид. Упознајеми још ликова, Кевина Ердала, најбољег играча у тиму, дечка који је навикао само да побеђује, Бењија, његовог најбољег другара, и остале играче у тиму: Вилијама Лита, Филипа, Бобоа. Сви ови момци углавним живе у брду, богатијем делу града. Са друге атране, у Долини, сиромашном делу живи Амат, имигрант који живи са својом мајком Фатимом која ради као чистачица у дворани, те тако Амат добија прилику да бесплатно тренира. Први почетак књиге је упознавање са ликовима и припреме за полуфинале турнира, а онда књига постаје доста напетија и занимљивија за читање јер Кевин силује Мају, и она прво не жели да пријави, али срећом пријављује родитељима и полицији, те је Кевин ухапшен. Овај догађај показује стање људске психе, где већина људи у граду брани Кевина и хокеј, како је Маја њега заскочила и он није крив. Пд овог тренутка радња те вуче, и окрећеш страницу за страницом књиге. Од овог тренутка креће рат. Мира, која је адвокатица прави свој тим да Кевин буде осуђен, а са друге стране породица Ердал са огромним новцем прави свпју одбрану. Цео хокејашки тим на челу са Давидом се удружује у помоћ Кевину, осим Бењија, који једини зна свог бивш3г најбољег другара и зна пта је урадио, док Амат има гру савести да ли да први пут буде укључен и део тима или да каже шта му срце каже. Јуниорски тим губи у финалу без Кевина, и он бива ослобођен због недостатка доказа. Маја, која у целој причи највише и пати одлучује да сама послужи своју правду, те вежба пуцање са најбољом другарицом Аном не би ли убила Кевина. Постоји и још неких мотива, типа прича о томе како је Бењи геј, Рамона, власница Медвеђе шапе, али ћу о томе на крају. Маја на крају прилази Кевину с пушком, али није убацила метак у цев, те одлази и оставља њега потпуно сломљеног. На крају књиге због тога долази до процепа: Давид, Вилијам Лит и скоро цео омладински тим мења страну и прелази у Вресиште, а у Медведграду остају Амат, Бобо и Бењи, и спрема се конфликт за следећу књигу.

Ајде да додам и рецензију са спојлерима, да не буде да сам лењ, иако сам је пола написао већ.

Пратимо житеље Медведграда, малог места у руралној Шведској. Место пати од сталног смањивања популације, која се осећа у свим сферама града. Пословна улица је сваке године све краћа и краћа. Медведград је хокејашки град, и делује да га хокеј одржава у животу. Даје житељима наду за светлијом будућнисти, једном у којој ће им хокеј и могућа хокејшка академија показати светло на крају тунела у којем се налазе. Пратимо јуниорски тим на челу са тренером Давидом, који своје момке учи тимском раду и вери једне у друге као начин да у полуфиналу државног купа победе вештије противнике. Први конфликт видимо код Петера Андешона, бившег талентованиг играча који се вратио из Канаде са својом женом Миром и двоје деце, Леом и Мајом. Петер је спортски директор клуба, и има задатак да свој бившег тренера и тренурниг тренера првог тима, маторца Сунеа натера на отказ, а да његово место преузме Давид. Упознајеми још ликова, Кевина Ердала, најбољег играча у тиму, дечка који је навикао само да побеђује, Бењија, његовог најбољег другара, и остале играче у тиму: Вилијама Лита, Филипа, Бобоа. Сви ови момци углавним живе у брду, богатијем делу града. Са друге атране, у Долини, сиромашном делу живи Амат, имигрант који живи са својом мајком Фатимом која ради као чистачица у дворани, те тако Амат добија прилику да бесплатно тренира. Први почетак књиге је упознавање са ликовима и припреме за полуфинале турнира, а онда књига постаје доста напетија и занимљивија за читање јер Кевин силује Мају, и она прво не жели да пријави, али срећом пријављује родитељима и полицији, те је Кевин ухапшен. Овај догађај показује стање људске психе, где већина људи у граду брани Кевина и хокеј, како је Маја њега заскочила и он није крив. Пд овог тренутка радња те вуче, и окрећеш страницу за страницом књиге. Од овог тренутка креће рат. Мира, која је адвокатица прави свој тим да Кевин буде осуђен, а са друге стране породица Ердал са огромним новцем прави свпју одбрану. Цео хокејашки тим на челу са Давидом се удружује у помоћ Кевину, осим Бењија, који једини зна свог бивш3г најбољег другара и зна пта је урадио, док Амат има гру савести да ли да први пут буде укључен и део тима или да каже шта му срце каже. Јуниорски тим губи у финалу без Кевина, и он бива ослобођен због недостатка доказа. Маја, која у целој причи највише и пати одлучује да сама послужи своју правду, те вежба пуцање са најбољом другарицом Аном не би ли убила Кевина. Постоји и још неких мотива, типа прича о томе како је Бењи геј, Рамона, власница Медвеђе шапе, али ћу о томе на крају. Маја на крају прилази Кевину с пушком, али није убацила метак у цев, те одлази и оставља њега потпуно сломљеног. На крају књиге због тога долази до процепа: Давид, Вилијам Лит и скоро цео омладински тим мења страну и прелази у Вресиште, а у Медведграду остају Амат, Бобо и Бењи, и спрема се конфликт за следећу књигу.