Putopis: Čikago, SAD - peti i šesti dan: poslednji dan u Čikagu i povratak u Beograd

 

Prvi put da sam ustao uz alarm, u 6.20. Dok sam ustao, malo pričao sa sestrom i razbudio se je već bilo 7 ujutru, pa sam otišao na moj standardni doručak. Vratio sam se posle pola sata, okupao, spremio i izašao oko 8.35. Ovaj put sam izabrao opciju deljenja ubera jer je ispala oko 500 din jeftinija, a vozač je bila Ljiljana, naša žena pa smo se lepo ispričali. Stigao sam plavom linijom i našao se sa roditeljima malo pre 10, pa sam ostavio kofer u njihovoj sobi i u 10 smo izašli da se šetamo.

Iz hotela su nam dozvolili da se ček-autujemo u 12, što nam je bilo super jer je to značilo da ako tad krenemo stižemo na aerodrom taman 3 sata pred let. Šetali smo ulicom pored parka pored reke i tu je bilo par suvenirnica pa su moji kupili suvenire, a onda smo bili u Milenijum parku opet i tu se slikali.

Ja sam uspeo da nađem pin u Volgrinsu za $3 i bio sam baš srećan jer u radnji pre toga je isti taj bio $8. Nastavili smo peške sve do Vrigli zgrade i onda se šetali pored reke, malo sedeli i uživali. U povratku smo takođe svratili opet u suvenirnicu i onda se čekautovali. Baš je bilo lepo i vreme je brzo prošlo.

Nismo imali problema u dolasku na aerodrom, sve je super proteklo plavom linijom, taman došli oko 13.45 na ček in šalter, i onda šok. Let je bio potpuno popunjen. Mi smo u trenurku bili u šoku jer je sestrina aplikacija sve vreme govorila da bi trebalo da bude 10 slobodnih mesta ne računajući nas. Ljudi su bili kulturni, a Adnan, agent zadužen za Er Srbiju nam je rekao da moramo da sačekamo do 15 i da je jedini način da poletimo ako se neko ne pojavi. Tih sat i kusur su vili jedni od stresnijih iskreno. Osećao sam ruke kako mi se znoje i dlanovi koji su postali hladni kao led. Nisam mogao da čitam knjigu nego sam nešto čitao na telefonu, samo da sklonim misli. Javili smo i sestri koja je javila kapetanu, i u 15 kada smo prišli su nam rekli da ćemo moći da poletimo. Koje olakšanje!

Koliko kontekst menja stvari — bio sam presrećan što ću ući na avion, iako mi je to bila trivijalnost desetine puta do sada. Posle karata je bila gužva na bezbednosnoj priveri, ali je sve proteklo ok, pa smo svratili u duty free prodavnicu da kupimo poklone posadi, kapetanu i Adnanu. Zbog toga što smo morali da čekamo da svi prođu smo došli 30 min pred početak leta. Ukrcali smo se, sve je prošlo ok, a svo troje smo dobili mesta sa dodatnim prostorom za noge, ja čak i uz prozor! Međutim, posle sam čuo da je neka baba pravila problem jer je platila to mesto za sina koji je imao operaciju kolena, pa sam se ja ponudio perserki da se zamenimo, i dalje sam bio do prozora, samo na normalnom mestu.

Poleteli smo sa sat vremena zakašnjenja jer je bila baš gužva na čikaškom aerodromu, iza nas je takođe bila kolona od 5 aviona. Ovo pišem 2 sata pred sletanje, nisam skoro uopšte spavao, jednostavno nisam mogao, nije mi bilo toliko udobno, ali je ovih 7,5 sati do sada jako brzo prošlo.

Čikago mi je bilo prelepo putovanje, i jako mi je drago da sam ga prihvatio i organizovao se tako spontano jer mi je pružilo priliku da posle dve godine putujem sa svojom porodicom, i stvarno nam je bilo super i odlično smo iskoristili priliku za koju ne znam kada će sledeći put naići. Čikago je prelep grad, čist je, ima dosta parkova i dosta je mirniji od Njujorka. Možda nema toliko poznatih atrakcija kao Njujork, niti takvu atmosferu, ali lep je na neki svoj poseban način. Ima super muzeje, centar je jako zanimljiv sa raznovrsnom arhitekturom, parkova i mesta za rekreaciju, i mislim da je jako lep grad za porodični život. Drago mi je da sam neke stvari obišao sa roditeljima, bejzbol s tatom, muzej nauke i industrije sa mamim i tatom, i ta iskustva su bila nezamenjiva i neprocenjiva. Volim da putujem sa sestrom, i sva tri putovanja s njom su bila pun pogodak. Nakon Čikaga, koji je bio 10/10, očekuje me da odradim jednu smenu na poslu, a zatim idem rafting s verenicom na Taru, o čemu ću naravno pisati. Ovo putovanje se osećam kao da je trajalo 10 dana, delom jer smo stalno radili nešto zanimljivo i bili su ispunjeni dani, a delom jer su mi jako nedostajali verenica i pas, te jedva čekam da ih vidim. Opet, ponavljam se kao pokvarena gramofonska ploča, ali mi je bilo prelepo, drago mi je da smo iskoristili priliku koju smo imali i nadam se nekom budućem putovanju.