Фредрик Бакман - Ми против вас: рецензија без и са спојлерима

Рецензија без спојлера:

По мом мишљењу још јача и боља књига него претходна. Наставља где је прва књига стала, с тим да већ знамо све ликове, те одмах се враћамо у акцију, те притисак и тензија почињу практично од прве странице. Бакман има тај неки приступ у књизи који се мени лично свиђа где јако воли да „кува” што би рекао мој другар и прави доста заплета, plot twist-ова, било да су стварни или не. Добар пример који сам смислио када сам размишљао о овоме, а није стварни и не спојлује ништа о књиги јесте да он често воли да уради нешто овако: склонили су део шина и сада је воз ишао директно на празна дечија колица, само што нико није знао да у њима се налази мали Мића. И ту заврши поглавље, а онда у следећем поглављу ће написати како је мали Мића испузао јер је чуо птицу с гране ка  којој је кренуо и спречио своју погибију. Не бих могао да јој дам 5/5 или 4,75/5 јер ми није  баш толико генијална, без неког претераног објашњења зашто, није ме терала да је прочитам за два дана као што то неке књиге могу и које су због тога заслужено добиле 5/5, али јако квалитетна и добра књига аутора који ми за сада лежи.

🌟🌟🌟🌟⭐ 4,5/5

Рецензија са спојлерима

Враћамо се у Медведград, мали, шумски, рурални град који жели само једно: да буде бољи од Вресишта.

Ове сезоне се дешава нешто шокантно — хокејашки клуб Медведград се гаси, а Вресиште је у успону. То се све мења када упознајемо новог лика — Рикарда Теа. Тео је амбициозни политичар који зна шта да каже и да уради да би дошао на врх. Користи своје контакте и везе из Лондона где се школовао да отвори нову фабрику и тако да власници фабрике спонзоришу ХК Медведград. Али Рикард Тео има свој план и везује Петера да мора да склони трибину за стајање на којој се налази Банда. У овој књизи много боље упознајемо Темуа Ринијуса, вођу банде и његов живот и поглед на свет, као и однос са Рамоном. Овде Бакман опет одлично описује ликове с којима се не слажем тако да могу да их разумем. Нови тренер Медведграда је Елизабет Сакел, која, чини ми се, треба да представља аутистичну особу, јер не разуме људске емоције и понашање, она све гледа кроз апсолутно значење. У први тим има неколико жеља: да се прикључе Амат, Бобо, Бењи који би био капитен, и најбољи голман кога је клуб видео, млађи брат, Темуа, Видар Ринијус. Овде наравно Рикард Тео потеже везе јер је Видар Ринијус био у поправном дому. С друге стране већина бившег омладинског тима сада тренира у Вресишту. Кроз књигу уочавамо све веће и веће подизање тензије и полако видимо како тензија орелази у насиље. Паљење застава, туче између Банде и навијача Вресишта, а у средини свега тога је Лео Андешон, који због онога што му се десило његовој сестри више нема кочницу, те после пар туча постаје део банде. Насиље се само погоршава када Медведград губи у дербију, а после тога Ана, љута што ју је Беши одбио, обелодањује свима да је Бењи геј. Притисак се само повећава. Кулминира када тројица момака из Вресишта пале Рамонину Медвеђу шапу, те у том лудилу Темуова банда аутом јури њихов ауто, а ауто из Вресишта једва избегава ауто у коме су Маја и Мира. Наравно Бакман овде доста индинуира да је свако умро, међутим, на крају умире само Видар који се жртвовао да спаси Ану, и криво ми је што њега раније нисмо упознали јер ми је деловао као одличан лик. Овај трагичан догађај на крају ипак мало спушта страсти, барем привремено, али је доста тога промењено. Петер даје отказ и запошљава се у Мириној новој фирми коју је отворила с колегиницом, Маја одлази у Стокхолм у музичку школу, а Бењи одлази из града да пронађе правог себе и шта он за себе представља.