Нови град, ново путовање! Некако се овај Чикаго створио ни из чега. Моји су хтели да путују с сестром јер је добила 90 сати лејовер, а онда смо се сетили да могу њих двоје да иду, узеће смештај у граду, па остаје опет слободно место у соби с сетром, те овај пут идемо сви четворо! Опет сам морао да муљам с одмором да бих успео. Прво сам отишао до планерки распореда које нису хтеле да ми одобре, него су ме послале код њиховог шефа, који ми је одобрио, а затим сам онда морао своју подневну и ноћну смену да заменим за две јутарње смене што ми исто није било толико лако, али сам на крају успео.
Тако да сам радио трећи дан јутро, до 15, затим одмах одлазим на аеродром за лет у 17.20, онда имам два дана слободно, па два дана одмора и враћам се у трећи дан нове шихте у ноћну смену, али је лудило још веће јер одмах након ноћне (можда уз пар сати спавања) идемо вереница и ја на рафтинг на Тари, а онда након тога се после два дана враћам око 13 у Србију а од 15.00 имам први дан подневну смену.
Напорно за тело, али биће супер јер са два дана одмора сам успео да организујем два путовања. Углавном, завршио сам смену у 14.55 и зовем своје да видим где су, а они још нису ушли у бус који долази на њихову станицу тек за 18 минута. Нисам хтео да се играм, па сам дошао до њих и вратили се на аеродром, и било је и даље 15.20. Узели смо карте, прошли све брзо, те сам у отишао у лаунџ да ручам, а они на гејт. Придружио сам им се, напунили телефоне и кренули у нову авантуру. Ово пишем на око сат и по до дестинације, лет ми је јако брзо прошао. Тата је имао четири места, ја сам имао четири места, а мама је имала два места, тако да смо тата и ја баш доста спавали, а онда на око 2,5 или 3 сата до дестинације смо се мама и ја заменили да би она могла мало да одспава.
Када смо се заменили ја сам кренуо да довршавам путопис за Њујорк и све сам исписао, тако да сад остаје да видим словне грешке и исправим, да једем и то је то. За Чикаго планирам да путопис за сваки дан пишем то вече кад се вратимо и собу и надам се да ћу успети! Кад слетимо ја ћу морати сам да идем убером до Елениног хотела који је код аеродрома, а мама и тата иду плавом линијом до центра, хотел им је на екстра локацији а 4 ноћи су платили само 370€.
Слетели смо, лет је јако брзо прошао, а онда смо мама, тата и ја прошли пасошку и то све, план је био да ја идем убером до сестриног хотела, а они плавом линијом до центра града. Сазнали смо да морамо да идемо на воз који спаја терминале, те смо то заједно одрадили, а онда сма ја у последњем тренутку кренуо са њима јер ми је писало да могу да дођем за сат времена превозом уместо 25 минута убером, па реко ајде, боље да платим 5€ уместо 30€.
Дошли смо пред плаву линију да купимо карте и нисмо успели, никоме није радила картица. Не знам зашто је тако било, али смо пробали све, да би на крају нам помогао полицајац Мирсад и купио нам три карте за $15. Испао је царина. Ја сам се на кеају одлучио за убер јер не знам да ли бих могао бус да платим јер нисмо имали доларе. Ја сам ишао убером и возио ме је Марко, Србин из Београда који живи с женом у Чикагу, па смо се лепо испричали и вожња је баш брзо прошла. Стигао сам у хотел у 23. Остао сам будан јер моји нису имали среће да плава линија од једног тренутка не раде, пише medical emergency, можда је неко скочио под шине, нмп, па сам им пратио уживо локацију да видим како иду.
Коментари
Постави коментар