Путопис: рафтинг на Тари - други и трећи дан: рафтинг и повратак у Београд

Устали смо у 8.30. Након претрчавања ливаде да би се опрали зуби (а напољу 3°С) смо доручковали и узели опрему за рафтинг. Ја сам добио 4XL одело, које ми је поражавајуће било таман, али су нам безвезе рекли да обучемо испод и тренерку и чарапе, а то је скроз непотребно. Одело те држи топлим, свакако наквасиш и тренерку и чарапе и онда си у мокром и бива ти хладније. Сад знам за убудуће.

Оставили смо кациге и прслуке у гепеку и онда ушли у џипове. Не знам да ли треба да ме буде срамота, али ја нисам знао да ми идемо и прелазимо границу с Црним Гором, и онда то заправо јесте рафтинг на Тари, ја сам мислио да је то маркетиншки назив а да се спуштамо Дрином. Ту сам мало испао глуп, али човек се учи док је жив. Путовали смо 35 мин и на граници били још 30 мин. Организаторка је прво хтела да вереничиних 8 другарица стави у један чамац, а нас двоје са неких 6 непознатих људи што је тотална глупост. Срећом, ту се умешала и наша најбоља другарица, те смо вереница и ја били са једном двојицом познаника и једном познаницом, и још четворицом ликова које не знамо, али су они били највећа браћа икада. Углавном су мало старији, од '86 до '92, али су јако смешни и опуштени.

Сам спуст је био топ, мај је, па је водостај био висок и река брза, баш нас је лепо бацала река по брзацима и супер је кад си први јер онда стално будеш поквашен, а ако си неко као ја онда ти је то супер занимљиво. И вереница и ја смо практично једини скакали са стене, она са 3 ја са скоро 5 метара. Њен тата је направио фору како сам скоро прелио брану на Перућцу 😹.

Правили смо укупно 3 паузе, на првој, која је била 5 мин након почетка је скипер стао и као да ли хоћемо нешто да пијемо, а оно лик отишао у неко жбуње да узме. Реално нисмо ниједно требали, јер наплати пиво 2,5€, али ајде, њему на душу. На другој смо стали код једног водопада и ту је било кул, а трећа пауза је била на самом ушћу Пиве и Таре у Дрину, што исто јако лепо изгледа. Мени је још додатно драго што се нисам повредио на целом спусту, а јако лако можеш да искренеш зглоб јер је све клизаво. Вода је била хладна, али мени је јако пријала. Супер је било што је био виши водостај па нисмо морали много да весламо.

Последњи део по Дрини је био доста мирнији, и у камп смо дошли у 15, а кренули у 9.30, дакле свеукупно око 5,5 сати. Окупали смо се, ручали (ручак је исто био екстра), а затим пошто је било баш сунчано гледали како играју фудбал, па ми играли одбојку, плесали, итд. Јако нас је послужило време, и супер је што прогноза за кишу није била тачна, имали смо савршено време. Ја сам гледао формулу 1, мало читао, па после вечере се спаковао. Увече смо отишли на журку, пошто је оба дана била жива музика, а после пола сата сам отишао да легнем. Вереница се убрзо придружила па смо заједно легли да нам буде топлије (иако је кревет само 90 цм), а око 1 су нас пробудили кад су правили афтер испред наше колибе, али су их после 20 мин ови из кампа отерали. Прешао сам на свој кревет на спрат и заспао.

Устали смо јако рано, у 7.10 јер смо морали рано да кренемо да бих ја стигао у Београд на посао. Доручковали смо у 7.20, ја сам вече пре питао да мало раније поставе, а затим се спаковали и кренули у 7.45. Знао сам да нећемо моћи да имамо много пауза због кнап времена, и стварно, једина пауза је била на пумпи пре граничног превоза да ја наточим резервоар. Након преласка границе смо ишли другим путем, преко Дебелог брда за Ваљево јер је другарица имала тамо неку свадбу. Иако сам дуго возио брзо је прошло јер су биле занимљиве теме у ауту, причали смо о послу, како је другарици у фирми, како се пољубила са ди-џејом на рафтингу, итд, итд., те смо стигли у Београд у 13.45, мало одморио и у 14.20 на посао! 

Баш је супер било и много ми је драго како сам успео да укомбинујем и пут за Чикаго и рафтинг на Тари са само 2 дана одмора, и баш сам напунио плућа за непрестани рад до септембра. Рафтинг је било супер уникатно искуство и волео бих да га поновим следеће године сигурно!