Путопис: Чикаго, САД - четврти дан: музеј науке и индустрије, deep dish pizza

Опет сам устао без аларма, овај пут у 6. Читао сам књигу и чекао сестру да се пробуди да бисмо заједно ишли на доручак, али она није хтела, па сам ишао сам у 7.30. Исти доручак, једнако добар, па сам се окупао, обукао и кренуо у 8.45. Нашао сам се са мојима у 10.10 на станици и отишли смо бусом до музеја, требало нам је око 25 мин.

Музеј јако импозантно делује, стварно је велики, а још једна предност је што је тад кад смо ми били у музеју време било лоше, а кад смо изашли никад боље. Карте су биле око $77 за нас троје, и мислим да се исплате. Обилазили смо 4 сата музеј, а стварно има доста различитих ствари, од железнице, авијације (Боинг 727, рекреација авиона браће Рајт), медицине и биологије, физике, итд., а стварно су добро урадили зато што је јако пуно ствари интерактивно.

Ми смо застајали на сваком експонату и читали и било је јако добро. Гледали смо презентације о трудноћи, глобалном загревању, екологији и хидрологији Земље.. Али звезда музеја су заробљена немачка U-505 подморница и лендер Апола 8.

Обе поставке су јако добро одрађене са доста информација, интерактивних експоната и супер естетиком. Мени се лично више видео свемирски програм јер то више волим, али оба су чиста десетка!! Видео сам и капсулу у којох су вежбали Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс, као и распоред активности на месецу.

Стварно је било супер и препоруке. За децу је 10/10, а за одрасле је нека 8/10 свеукупно кад се погледа.

Након преко четири сата смо отишли бусом до Лу Малнатијеве пицерије, јер сам тамо ишчитао да је јако добра пица. Нисмо знали шта ћемо очекивати, али смо се одушевили. Пица је свима била јако добра, а за нас троје је рачун био $35. Сад већ уморни смо хтели кући, али смо отишли до TJMaxx и Бурлингтона и тамо смо тата и ја купили гаће, ја себи чарапе, два шортса и вереници панталоне.

Након куповине сам се растао са родитељима, а онда отишао у Волгринс и тамо купио сувенире који нису нимало јефтини! (Магнети 5 или 7 долара). Опет имавши прилично јак дан на нoгама, кренуо сам ка метроу за још једно 75оминутно путовање ка хотелу, где и пишем путопис за данашњи дан. Када дођем ћу да се спакујем и мало читам и гледам на нету нешто. Дошао сам на ту метро станицу у 19.13 и таман се уклопило да је ту био бус 606 који креће у 19.15. Тим бусем можемо да се приближимо хотелу и онда убером вожња траје 5 мин за $7 или 24 мин пешке. Ја сам одлучио да уђем у бус сад кад се поклопило и возио сам се скоро 20 мин.

У бусу је било 5 особа, већина полупанци, али је прошло све ок. Затим сам пешачио по деловима који нису за пешаке, по неком градилишту, па онда поред пута са 3,4 траке, али ајде, видим и да су други људи ишли па је травица била утабана.

Након гробља и још шетње сам угледао хотел, али пут води кружно, те сам пресекао уз језеро и стигао директно на задњу страну хотела. Попео се да оставим ствари па сам читао књигу уз језеро, права уживанција, а након тога ми се сестра придружила па смо причали све док нам није постало хладно. Кад смо дошли у собу смо гледали Симија лудака, а онда заспали.