Fredrik Bakman - Mi protiv vas: recenzija bez i sa spojlerima

 

Recenzija bez spojlera:

Po mom mišljenju još jača i bolja knjiga nego prethodna. Nastavlja gde je prva knjiga stala, s tim da već znamo sve likove, te odmah se vraćamo u akciju, te pritisak i tenzija počinju praktično od prve stranice. Bakman ima taj neki pristup u knjizi koji se meni lično sviđa gde jako voli da „kuva” što bi rekao moj drugar i pravi dosta zapleta, plot twist-ova, bilo da su stvarni ili ne. Dobar primer koji sam smislio kada sam razmišljao o ovome, a nije stvarni i ne spojluje ništa o knjigi jeste da on često voli da uradi nešto ovako: sklonili su deo šina i sada je voz išao direktno na prazna dečija kolica, samo što niko nije znao da u njima se nalazi mali Mića. I tu završi poglavlje, a onda u sledećem poglavlju će napisati kako je mali Mića ispuzao jer je čuo pticu s grane ka  kojoj je krenuo i sprečio svoju pogibiju. Ne bih mogao da joj dam 5/5 ili 4,75/5 jer mi nije  baš toliko genijalna, bez nekog preteranog objašnjenja zašto, nije me terala da je pročitam za dva dana kao što to neke knjige mogu i koje su zbog toga zasluženo dobile 5/5, ali jako kvalitetna i dobra knjiga autora koji mi za sada leži.

🌟🌟🌟🌟⭐ 4,5/5

Recenzija sa spojlerima

Vraćamo se u Medvedgrad, mali, šumski, ruralni grad koji želi samo jedno: da bude bolji od Vresišta.

Ove sezone se dešava nešto šokantno — hokejaški klub Medvedgrad se gasi, a Vresište je u usponu. To se sve menja kada upoznajemo novog lika — Rikarda Tea. Teo je ambiciozni političar koji zna šta da kaže i da uradi da bi došao na vrh. Koristi svoje kontakte i veze iz Londona gde se školovao da otvori novu fabriku i tako da vlasnici fabrike sponzorišu HK Medvedgrad. Ali Rikard Teo ima svoj plan i vezuje Petera da mora da skloni tribinu za stajanje na kojoj se nalazi Banda. U ovoj knjizi mnogo bolje upoznajemo Temua Rinijusa, vođu bande i njegov život i pogled na svet, kao i odnos sa Ramonom. Ovde Bakman opet odlično opisuje likove s kojima se ne slažem tako da mogu da ih razumem. Novi trener Medvedgrada je Elizabet Sakel, koja, čini mi se, treba da predstavlja autističnu osobu, jer ne razume ljudske emocije i ponašanje, ona sve gleda kroz apsolutno značenje. U prvi tim ima nekoliko želja: da se priključe Amat, Bobo, Benji koji bi bio kapiten, i najbolji golman koga je klub video, mlađi brat, Temua, Vidar Rinijus. Ovde naravno Rikard Teo poteže veze jer je Vidar Rinijus bio u popravnom domu. S druge strane većina bivšeg omladinskog tima sada trenira u Vresištu. Kroz knjigu uočavamo sve veće i veće podizanje tenzije i polako vidimo kako tenzija orelazi u nasilje. Paljenje zastava, tuče između Bande i navijača Vresišta, a u sredini svega toga je Leo Andešon, koji zbog onoga što mu se desilo njegovoj sestri više nema kočnicu, te posle par tuča postaje deo bande. Nasilje se samo pogoršava kada Medvedgrad gubi u derbiju, a posle toga Ana, ljuta što ju je Beši odbio, obelodanjuje svima da je Benji gej. Pritisak se samo povećava. Kulminira kada trojica momaka iz Vresišta pale Ramoninu Medveđu šapu, te u tom ludilu Temuova banda autom juri njihov auto, a auto iz Vresišta jedva izbegava auto u kome su Maja i Mira. Naravno Bakman ovde dosta indinuira da je svako umro, međutim, na kraju umire samo Vidar koji se žrtvovao da spasi Anu, i krivo mi je što njega ranije nismo upoznali jer mi je delovao kao odličan lik. Ovaj tragičan događaj na kraju ipak malo spušta strasti, barem privremeno, ali je dosta toga promenjeno. Peter daje otkaz i zapošljava se u Mirinoj novoj firmi koju je otvorila s koleginicom, Maja odlazi u Stokholm u muzičku školu, a Benji odlazi iz grada da pronađe pravog sebe i šta on za sebe predstavlja.