Putopis: Čikago, SAD - četvrti dan: muzej nauke i industrije, deep dish pizza

 

Opet sam ustao bez alarma, ovaj put u 6. Čitao sam knjigu i čekao sestru da se probudi da bismo zajedno išli na doručak, ali ona nije htela, pa sam išao sam u 7.30. Isti doručak, jednako dobar, pa sam se okupao, obukao i krenuo u 8.45. Našao sam se sa mojima u 10.10 na stanici i otišli smo busom do muzeja, trebalo nam je oko 25 min.

Muzej jako impozantno deluje, stvarno je veliki, a još jedna prednost je što je tad kad smo mi bili u muzeju vreme bilo loše, a kad smo izašli nikad bolje. Karte su bile oko $77 za nas troje, i mislim da se isplate. Obilazili smo 4 sata muzej, a stvarno ima dosta različitih stvari, od železnice, avijacije (Boing 727, rekreacija aviona braće Rajt), medicine i biologije, fizike, itd., a stvarno su dobro uradili zato što je jako puno stvari interaktivno.

Mi smo zastajali na svakom eksponatu i čitali i bilo je jako dobro. Gledali smo prezentacije o trudnoći, globalnom zagrevanju, ekologiji i hidrologiji Zemlje.. Ali zvezda muzeja su zarobljena nemačka U-505 podmornica i lender Apola 8.

Obe postavke su jako dobro odrađene sa dosta informacija, interaktivnih eksponata i super estetikom. Meni se lično više video svemirski program jer to više volim, ali oba su čista desetka!! Video sam i kapsulu u kojoh su vežbali Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins, kao i raspored aktivnosti na mesecu.

Stvarno je bilo super i preporuke. Za decu je 10/10, a za odrasle je neka 8/10 sveukupno kad se pogleda.

Nakon preko četiri sata smo otišli busom do Lu Malnatijeve picerije, jer sam tamo iščitao da je jako dobra pica. Nismo znali šta ćemo očekivati, ali smo se oduševili. Pica je svima bila jako dobra, a za nas troje je račun bio $35. Sad već umorni smo hteli kući, ali smo otišli do TJMaxx i Burlingtona i tamo smo tata i ja kupili gaće, ja sebi čarape, dva šortsa i verenici pantalone.

Nakon kupovine sam se rastao sa roditeljima, a onda otišao u Volgrins i tamo kupio suvenire koji nisu nimalo jeftini! (Magneti 5 ili 7 dolara). Opet imavši prilično jak dan na nogama, krenuo sam ka metrou za još jedno 75ominutno putovanje ka hotelu, gde i pišem putopis za današnji dan. Kada dođem ću da se spakujem i malo čitam i gledam na netu nešto. Došao sam na tu metro stanicu u 19.13 i taman se uklopilo da je tu bio bus 606 koji kreće u 19.15. Tim busem možemo da se približimo hotelu i onda uberom vožnja traje 5 min za $7 ili 24 min peške. Ja sam odlučio da uđem u bus sad kad se poklopilo i vozio sam se skoro 20 min.

U busu je bilo 5 osoba, većina polupanci, ali je prošlo sve ok. Zatim sam pešačio po delovima koji nisu za pešake, po nekom gradilištu, pa onda pored puta sa 3,4 trake, ali ajde, vidim i da su drugi ljudi išli pa je travica bila utabana.

Nakon groblja i još šetnje sam ugledao hotel, ali put vodi kružno, te sam presekao uz jezero i stigao direktno na zadnju stranu hotela. Popeo se da ostavim stvari pa sam čitao knjigu uz jezero, prava uživancija, a nakon toga mi se sestra pridružila pa smo pričali sve dok nam nije postalo hladno. Kad smo došli u sobu smo gledali Simija ludaka, a onda zaspali.