Putopis: Čikago, SAD - prvi dan: odlazak u Čikago

 

Novi grad, novo putovanje! Nekako se ovaj Čikago stvorio ni iz čega. Moji su hteli da putuju s sestrom jer je dobila 90 sati lejover, a onda smo se setili da mogu njih dvoje da idu, uzeće smeštaj u gradu, pa ostaje opet slobodno mesto u sobi s setrom, te ovaj put idemo svi četvoro! Opet sam morao da muljam s odmorom da bih uspeo. Prvo sam otišao do planerki rasporeda koje nisu htele da mi odobre, nego su me poslale kod njihovog šefa, koji mi je odobrio, a zatim sam onda morao svoju podnevnu i noćnu smenu da zamenim za dve jutarnje smene što mi isto nije bilo toliko lako, ali sam na kraju uspeo.

Tako da sam radio treći dan jutro, do 15, zatim odmah odlazim na aerodrom za let u 17.20, onda imam dva dana slobodno, pa dva dana odmora i vraćam se u treći dan nove šihte u noćnu smenu, ali je ludilo još veće jer odmah nakon noćne (možda uz par sati spavanja) idemo verenica i ja na rafting na Tari, a onda nakon toga se posle dva dana vraćam oko 13 u Srbiju a od 15.00 imam prvi dan podnevnu smenu.

Naporno za telo, ali biće super jer sa dva dana odmora sam uspeo da organizujem dva putovanja. Uglavnom, završio sam smenu u 14.55 i zovem svoje da vidim gde su, a oni još nisu ušli u bus koji dolazi na njihovu stanicu tek za 18 minuta. Nisam hteo da se igram, pa sam došao do njih i vratili se na aerodrom, i bilo je i dalje 15.20.  Uzeli smo karte, prošli sve brzo, te sam u otišao u laundž da ručam, a oni na gejt. Pridružio sam im se, napunili telefone i krenuli u novu avanturu. Ovo pišem na oko sat i po do destinacije, let mi je jako brzo prošao. Tata je imao četiri mesta, ja sam imao četiri mesta, a mama je imala dva mesta, tako da smo tata i ja baš dosta spavali, a onda na oko 2,5 ili 3 sata do destinacije smo se mama i ja zamenili da bi ona mogla malo da odspava.

Kada smo se zamenili ja sam krenuo da dovršavam putopis za Njujork i sve sam ispisao, tako da sad ostaje da vidim slovne greške i ispravim, da jedem i to je to. Za Čikago planiram da putopis za svaki dan pišem to veče kad se vratimo i sobu i nadam se da ću uspeti! Kad sletimo ja ću morati sam da idem uberom do Eleninog hotela koji je kod aerodroma, a mama i tata idu plavom linijom do centra, hotel im je na ekstra lokaciji a 4 noći su platili samo 370€.

Sleteli smo, let je jako brzo prošao, a onda smo mama, tata i ja prošli pasošku i to sve, plan je bio da ja idem uberom do sestrinog hotela, a oni plavom linijom do centra grada. Saznali smo da moramo da idemo na voz koji spaja terminale, te smo to zajedno odradili, a onda sma ja u poslednjem trenutku krenuo sa njima jer mi je pisalo da mogu da dođem za sat vremena prevozom umesto 25 minuta uberom, pa reko ajde, bolje da platim 5€ umesto 30€.

Došli smo pred plavu liniju da kupimo karte i nismo uspeli, nikome nije radila kartica. Ne znam zašto je tako bilo, ali smo probali sve, da bi na kraju nam pomogao policajac Mirsad i kupio nam tri karte za $15. Ispao je carina. Ja sam se na keaju odlučio za uber jer ne znam da li bih mogao bus da platim jer nismo imali dolare. Ja sam išao uberom i vozio me je Marko, Srbin iz Beograda koji živi s ženom u Čikagu, pa smo se lepo ispričali i vožnja je baš brzo prošla. Stigao sam u hotel u 23. Ostao sam budan jer moji nisu imali sreće da plava linija od jednog trenutka ne rade, piše medical emergency, možda je neko skočio pod šine, nmp, pa sam im pratio uživo lokaciju da vidim kako idu.