Putopis: Čikago - treći dan: krstarenje rekom, riverview, navy pier, bejzbol utakmica

 

Ustao sam u 4.30 jer sam legao u 8 uveče prethodnog dana što mi je i ok jer sam spavao 8 sati. Znam da ću večeras morati kasnije da legnem jer nam je bejzbol utakmica u 18.40 tek, pa očekujem da ću u hotelu biti tek oko 22.00. Malo sam se vrteo po krevetu, čitao knjigu, gubio vreme, a onda smo oko 7.20 sestra i ja otišli na doručak.

Posle njega smo opet bili su sobi, pričali, gledali jutjub, itd, a iz hotela izašli u 9 ujutru. Nakon, sad već standardne kombinacije uber+metro koja je ukupno trajala sat i 20 stigli smo na dok za ukcravanje u 10.20 a naši roditelji su nas već čekali. Tu smo čekali u redu 20ak minuta, a srećom smo bili među prvima, pa smo seli do ograde i čekali da krstarenje počne. Bilo je jako zanimljivo, žena je super pričala i saznali smo dosta pojedinosti o tim zgradama uz obalu. Sve je to omogućio, na dobar ili loš način, veliki požar 1871. i zbog toga je skajlajn Čikaga tako raznolik.

Ima dosta umetničkih stilova koji daju čar gradu, a na kraju ture smo izašli skroz na kraj reke Čikago, posle poslednjeg mosta i onda slikali taj skajlajn. Bilo je super. Mojima se isto svidelo, a kad smo sišli sam im sve prepričao. Za $28 se baš isplati. Kada smo završili krstarenje smo otišli i šetali se šetalištem pored reke, riverwalk, koje je završeno 2016. godine. Baš je lepo, prolazi se ispod svih mostova, a na kraju imaju stolice u koje smo se zavalili, pričali, i ja posle malo čitao.

Odlučili smo da ne jedemo još, nego da sada odemo na drugu stranu, istočnu, skroz do kraja na taj poslednji most i odatle opet slikamo ceo grad. Grad je jako uređen, a boja vode i drveća koja su procvetala neverovatna, tako da smo uživali i vreme je brzo prolazilo. Tada smo videli da je Navy pier na 10 min peške, videli da imamo dovoljno vremena posle za ručak i odlazak na bejzbol, tako da smo otišli tamo. To je lepo šetalištnj odakle se vidi jezero sa par nekih atrakcija, ali osim nekog prostora za šetnju nije imao neke druge zanimljive stvari. Svejedno, drago nam je da smo otišli, a u povratku smo onda svratili u pandu ekspres, oko 16. Uzeli smo neku porodičnu opciju i pet punih kantica hrane sa pićem nas je izašlo $42. Stvarno smo ekstra jeli, i tačno je bilo po nešto za svakoga, i hrskava piletina i ljuta govedina i grilovana piletina, svako je nešto jeo, a i pirinač i povrće je bilo dobro. Najeli smo se kao prasići da nismo mogli da dišemo. Još jedna kul stvar je da je pored radnje odmah išao metro pod uglom pa smo slikali mamu.

Nakon posećivanja jedne prodavnice je bilo vreme da tata i ja odemo na bejzbol meč. Nije nam dugo trebalo, crvenom linijom 25 min. Mi smo došli pola sata pred početak meča i uopšte nije bilo mnogo popunjeno, tako da smo umesto golubarnika se prebacili na dosta bolje mesto. Posle toga nas je iznenadilo koliko se popunilo, sigurno je bilo preko pola, odnosno 20.000 ljudi,  dodatno čudno što su ljudi dolazili i na pola meča.

Prva četiri ininga je bilo 0-0, trebalo nam je vremena da shvatimo sva pravila, ali je pravi spektakl, sa sve himnom, muzikom, helikopterima koji preleću... Dvoumili smo se da ili da odemo posle četvrtog ili petog ininga i rekli ajde još jedan ining. Koji se ispostavilo da je bio najbolji, jer Kabsi, domaćini su dali 5 poena. Atmosfera je bila super. Ispostaviće se da su jedino tad i poentirali hahahah. Spustili smo se sprat ispod i čak smo i tu mogli da sednemo na tribine gde je karta bila $70, ali nam nije bilo toliko bitno, pa smo otišli kući. U hotelu smo se sreli s mamom i sestrom i onda smo sestra i ja krenuli na putovanje kući. Mrtvi umorni (sestra je i zaspala u metrou), smo stili oko 22.15 u hotel.