Putopis: Japan - četvrti dan: VERIO SAM DEVOJKUUU!!! izlet na Fudži

 

Rezervisao sam izlet na Fudži za nas troje bar 10ak dana pre dana samog izleta, iako je vreme u celoj Japanu, a naročito oko samog Fudžija jako promenljivo. Zbog toga sam bio srećan kada je bilo bedplatno otkazivanje do dan pre izleta. Uglavnom je svaki dan pisalo da će indeks vidljivosti sa severne strane biti 10/10, dan pre izleta je pisalo 7/10, ali nisam otkazao za 9.3. (dan posle) jer sam bio ubeđen da smo tada rezervisali i imali penjanje na Shibuya sky. Tek nakon izleta sam se setio da je nama zapravo rezervacija 10.3., a 9.3. jeste bio odličan dan kada se Fudži video. Uveče pred izlet je vidljivost pala na 4/10, ali rek'o nema veze. Ja sam forsirao Fudži jer sam znao da ću tu da verim svoju devojku. Planirao sam duže vreme a tri nedelje pred putovanje sa sestrom otišao, izabrao i naručio prsten koji je bio gotov posle dve nedelje. Na početku izleta je vreme bilo ok, videli smo vrh Fudžija pokrivenog snegom i ledom, međutim kada smo se približili i došli na prvi vidikovac je bilo skroz oblačno.

Meni to nije smetalo, to prvo mesto je ono prelepo, romantično mesto koje izađe kada guglaš Japan. Nama se Fudži nije dao videti, ali i dalje mi je bilo lepo pa smo devojka i ja otišli više, iznad tog mesta, gde nije bilo nikoga osim neke natkrivene klupice i tu sam verio devojku. Bilo mi je toliko lepo, malo nervozno, a onda je rekla DA. Jako sam uzbuđen i srećan na pomisao zajedničkog života do kraja sa njom. Posle smo se spustili, sreli sa sestrom ona nam čestitala, a zatim išli na sledeće mesto. Posle toga je krenuo da pada sneg 😹. Sledeće mesto je bilo najgore, nekih 8 jezeraca koja stvarni nisu niti lepa niti zanimljiva. Kad smo to završili smo otišli na ručak, i tu nas je naš vodič Miuki zeznula, jer je rekla da nema prodavnica blizu, iako je bilo, te smo platili 1.500¥ po osobi za ručak koji je bio ok, lošiji od dedinog za 500. Siti, ostale su dve destinacije, ali nas je polako počeo i umor da stiže. Za sledeću destinaciju mi je jako krivo što se Fudži nije video, jer smo posetili japansko tradicionalno selo, gde svaka kuća je prodavmica nekog svog zanata, a imaš i kratak kurs ako želiš da se oprobaš (i platiš!).

A u pozadini svega je Fudži. Verenici i meni se jako svideo ceo taj prizor, a čak nas hladno vreme ni sneg nisu odvratili niti razočarali. Poslednje mesto na napem putu je takođe jako lepo kada se u pozadini vidi Fudži, a to je ispred jezera Kavaguči.

Bilo bi lepo da se ovde vidi Fudži..

Prizor je jako lep, ali osim njega neđa ništa drugo da se radi i tu smo bili samo 30 minuta. U povratku, koji traje između 2 i 2,5 sata smo svo troje zaspali koliko smo bili umorni, a kada smo došli smo se na glavnoj tokijskoj stanici 1,5 sat mučili da nađemo pečat i adapter za laptop da bi sestra učila za ispit koji ima. To je jako lepa stvar Japana koju bih voleo da više zemalja ima, da na svakoj železničkoj, metro stanici i većim atrakcijama postoji jedinstven pečat, koji možeš da skupljaš u sveščicu uspomena. Mrtvi umorni, sa potpuno ispražnjenom baterijom smo došli u smeštaj oko 8 uveče.