Putopis: Japan - deveti dan: Šindžuku i Šibuja

 

Poslednji ceo dan u Tokiju! Pisalo je da će biti lepo vreme, zbog čega smo bili jako srećni, jer je juče bila ozbiljna kiša dok smo bili u Šindžukuu. Krenuli smo oko 11 (sad već pričam otprilike iz memorije je ovo sve pišem 26.3., nedelju dana nakon povratka), i plan je bio da odemo do Tokijske zgrade gradske uprave, gde možeš besplatno da se popneš na 45 sprat i gledaš grad. Došli smo žutim vozom, šetali podzemljem 10ak minuta i došli direktno u zgradu, gde smo čekali red jako kratko, a zatim se popeli gore.

Iskreno, s obzirom da je besplatno odlično je iskustvo. Pogled je ekstra, imaju suveniri pristojnih cena i nema previše ljudi.

Nakon 15ak minuta smo se spustili, našli pečat da lupimo i otišli u park iza te zgrade koji je jako lep, a ubrzo smo videli i 3 drveta trešnje koja su procvetala, pa smo se tamo slikali. Zatim smo odlučili da istražimo malo grad i prošetamo do Šibuje, za pta nam je trebalo oko sat vremena. Do Šibuje smo prošli kroz Jojogi park, koji se naslanja na hram Meiđi, i tu smo seli i uživali u atmosferi i malo se odmorili. Hteli smo odmah da idemo na suši na traci ponovo koji nam se jako svideo, a i ogladneli smo nakon tolike šetnje. Gledam po galeriji, prazne tanjiriće smo slikali u 14 do 4.

Bili smo jako puni, pa sestra nije htela da obilaži Šibuju 109 sa verenicom i sa mnom, te je sedela isored i čekala. Zgrada je kul jako je uska, a na svakom spratu su neki japanski dizajneri. Nismo kupili ništa jer je bilo skupo, pa smo otišli u Mega Donki na Šibuji, ali i damo nismo ništa našli, pa smo onda obilazili Šibuju noću, i tamo je dosta veća gužva nego u toku dana.

Popeli smo se opet u radnju One piece da snimimo odatle, pa smo oko 20.00 krenuli da se vraćamo da bi stigli skroz da se spakujemo.