Putopis: Japan - jedanaesti dan: Nara i Osaka

 

Ustali smo u 6.50 zato što smo morali da prebacimo kofere u smeštaj u kom ćemo biti u Kjotu i da odemo u Naru, a što se ranije dođe, to je bolje. Izašli smo iz smeštaja oko 7.20, došli busom i pešačili do hotela. Trebalo nam je prilično vremena, pa smo u hotel ušli u 8.00. Lokacija hotela je vazdušnom linijom super, ali smo u nekoj industrijskoj zoni pa treba da pešačimo 10 min do vozne ili autobuske stanice.

Sam hotel je top, na recepciji imaš besplatne soli za kupanje, a od 6 do 9 uveče imaš besplatno ispijanje japanskog viskija. Nismo još mogli da uđemo u sobu pa smo ostavili kofere i u 8.15 krenuli ka Nari. Išli smo do vozne stanice, taman da vidim putanju poslednjeg dana kojom ćemo ići stigli do glavne Kjoto stanice, a onda odatle do Nare vozom. Imali smo sreće da smo čekali 2 minuta voz, i ispostavilo se da je ekspres voz, koji staje na samo par stanica. Nakon tog putovanja  i 45 min u vozu do Nare, izašli smo na stanicu u Nari oko 9.50.

Nismo preterano rano stigli ali opet, nismo ni mogli mnogo ranije. Srećom, stvarno nije bila velika gužva i bilo je jako prijatno a vreme oblačno, ali bez kiše. Lupili smo pečat, i to mi je jako drago što skupljamo, a onda smo krenuli peške ka tom glavnom delu Nare koji posećuju svi turisti, park Nara i hram Todaiđi.

Mala digresija: koliko sam razumeo, đi na japanskom znači hram, pa bi trrbalo da bude hram Todai, ali nema veze. Prošli smo skroz ulicu sa slatkim prodavnicama suvenira, koji pritom nisu ni skupi. Generalno Japan uopšte nije skup, ni za Srbe, a ni za bilo koga drugog. Nakon što smo kupili pin za ranac (300 din), dve čaše za babu i ujaka (850 din) i još neke sitnice, otišli smo u Nara park. Sestra i verenica su jele edomame, te posle smo hranili jelene sa ostacima edomamea. Jako su slatki i ima ih baš dosta, i vidi se da su krenuli da menjaju krzno.

Jedino što mi je žao, vidi se da im iseku rogove, te smo videli jednig jelena svežim ranama. Ali osim toga, atmosfera je ekstra, ima dosta ljudi ali je cela ta površina velika, te se niko ne gužva i često možeš da imaš po 5 jelena okruženih. Uzeli smo hranu jer dosta jelena je naviklo samo na keks, i za time lude, i onda možeš da napraviš odlične slike. Kada smo završili uživanciju sa njima, nastavili smo peške kroz ceo taj park, prošli kroz neku jako lepu baštu i došli do Todaiđi hrama.

Baš je veliki, ima dosta jelena i tu, ali nismo htrli da ulazimo unj ega jer se plaća, a nije delovao toliko vau, te smo se popeli uzbrdo do hrama koji se zove Tpdaiđi-Nugatsu-do, koji je kapiram deo tog kompleksa, odakle smo se slikali sa njihovim sveštenicima i imali jako lep pogled na celu Naru.

Nakon svega toga smo se spustili i krenuli ka stanici voza, a usput smo igrači pogodi pesmu. Umirao sam, ali brzo prođe vreme. Išli smo njihovom privatnom voznom kompanijom, ali i dalje cena karte je oko 5€ od Nare do Osake. Svatili smo da je Osaka bolja noću i odlično nam se uklopilo da ukombinujemo sa Narom koja je bolja pre podne. Vožnja je trajala takođe oko 45 min, i u Osaku smo stigli oko 14.30. Izašli smo tačno na stanici koja je na 5 minuta od mosta Dotonbori, i onda smo bili u Šinsabaiši ulici i kupovali sitnice i gluposti i u tom kvartu.

Posle toga smo otišli da probamo gjudon, jelo koje mi je kolega preporučio i bilo je odlično.

Malo smo odmorili i onda smo otišli prevozom da stignemo da vidimo zamak Osaka pre nego što padne mrak. Stigli smo, jedino što je padala kiša i bilo oblačno, ali i dalje, taj zamak stvarno izgleda odlično.

Popeo bih se na njega i bio tu par sati koliko je bilo odlično. Malo smo se slikali, šetali, i posle pola sata je krenuo da pada mrak, te smo otišli i krenuli da šetamo ka jednoj stanici voza da se vratimo u Kjoto. 

Ušli smo u voz oko 20 do 7, ali to je bio spori, lokalni voz, koji umesto 45 minuta ide oko sat i 20 minuta, pa smo na jednoj stanici prešli u brži voz i stigli u Kjoto za sat vremena. Takođe je i u Kjotu padala kiša, ali nismo imali više da obilazimo, nego smo sačekali bus i došli u hotel oko 20.40.