Putopis: Japan - osmi dan: park Ueno, Šindžuku

 

Pogled iz parka Ueno

Kafić sa samo četiri mesta

Šetnja kroz Šindžuku do Golden gai

Kako tradicija nalaže, osmog dana smo opet izašli oko 10, trebalo nam je sna i odmor nakon celodnevnog umornog dana od juče. Današnji i sutrašnji plan je napravljen tako da 12.3. ujutru obiđemo park Ueno tako da uveče vidimo Šindžuku noću, a zatim 13.3. vidimo Šindžuku u toku dana a Šibuju noću.

Park Ueno je severnije od Akihabare, ali nismo imali sreće jer je krenula kiša, pa nam je vreme malo umanjilo lepotu samog parka koji je stvarno lep, i ima lepe hramive u samom parku, i još jedan plus je što imaju stalke za telefon, pa smo mogli svo troje da se slikamo bez da molimo druge ljude da nas slikaju.

Posle Ueno smo obišli još jedan park, a zatim otišli da pečemo vagi meso. Sve vreme smo hteli da idemo na all you can eat wagyu, ali smo shvatili da bismo pojeli po 500 grama maks a platili 40€, ne isplati se. Odlučili smo da odemo u neki restoran koji je bio blizu, koji je ok ocenjen sa dosta japanskih ocena. Uzeli smo jednu porciju vagija, jednu porciju jezika, i još neka mesa i baš smo se odvalili od hrane. Bilo je jako ukusno i dosta doveo zasiti. Na kraju smo platili 5.000 jena (oko 30€) a stvarno smo se momački zasitili. Posle ručka je bilo vreme za Šindžuku.

Došli smo na stanicu, lupili pečat, a zatim se prošetali svetlećim ulicama do Godzile. Ona se nalazi na jednoj zgradi i na svakih sat vremena bljuje vatru. Čekali smo je 5 min i iskreno je malo razočaranje, plave boje i to neki dim samo. A plus je padala kiša i bilo je onako bezveze.

Za kraj dana smo se prošetali kvartim Golden Gai, koji se sastoji od šest paralelnih ulica gde jedva jedna osoba prođe, u kome su razni mini barovi, klubovi, itd. Ali pošto nas to nije zanimalo samo smo prošli da vidimo kako izgleda, i kad smo prošli smo krenuli ka kući gde smo stigli oko 21.00.