Putopis: Japan - sedmi dan: Diznilend u Tokiju

 

Ok, nije Diznilend, nego DisneySea, ali DizniSi izgleda glupo na ćirilici. Dva dana pre toga, 9.3., na sestrin predlog smo kupili karte za DizniSi. Ja i verenica skoro sigurno ne bismo išli, jer, iako se meni ide, njoj se ne bi išlo toliko, pa ne bi nam ukupno bilo bitno i ne bismo, ali pošto se sestri i meni išlo, ona je htela da proba jednom i eto mene na njihovom sajtu i gledam karte. Odlučili smo se za DizniSi, jer većina komentara na internetu su bili, da ako želiš jedinstveno iskustvo, bolje DizniSi jer tako nešto možeš da iskusiš samo u Tokiju. Karte nisu bile mnogo, 57€ po osobi. 10.3. uveče sam istraživao najbolje strategije kako posetiti sve u DizniSiju, i drago mi je da sam to uradio jer je na kraju sve ispalo ekstra. Elem, pročitao sam komentare da je jako bitno doći do 8 ujutru (iako se park otvara u 9) jer se posle roga napravi strašno velika gužva. Rekao ja to ovima dvema i dogovorimo se da dođemo u 8.20.

Naravno, kao i svaki put kad smo kasnili, mi smo došli tamo u 8.40. Nakon metroa, jako je kul sistem dolaska sd samog parka, jer se vozi diznijevim monirejlom, 2€ po osobi, a baš je uređen na njihov način — Miki prozori, Miki držači za ruke, itd. Međutim, čim smo došli, videli da su redovi OGROMNI. Stali smo inicijalno na kraj reda, ali videli da bismo čekali sat i više vremena, te smo odlučili da budemo jako nefer, i izašli smo iz reda, zato što sa strane, pored prvog reda postoje žardinjere, koje povremeno imaju prekid u njima za prolaz (možda u slučaju nevolje ili ako nekome nije dobro), te smo tu ušli i krenuli ka središnjim redovima, šatro dižemo ruku da priđemo nekome. I ušli smo jedno 6-7 redova, da ovi sa početka nas više ne vide, a ovi iz sredine ne znaju odakle smo došli. I upalilo je! Ili niko nije shvatio ili nisu hteli da ulaze u konflikt jer su Japanci mirni ljudi, ali uglavnom smo u park ušli u 9! Ja sam ušao u aplikaciju izakazao besplatnu vožnju za Indijanu Džonsa(sada više nema fizički fast pass nego sve preko aplikacije.)

Set dizajn pred tornjem terora

Odmah posle toga sam platio tri karte za Soaring: Fantastic flight, jer su to svi savetovali kao najpopularniju vožnju (za to nije moglo besplatna rezervacija). Otišli smo odmah na Tower of terror, gde je pisalo čekanje 90 min ušli smo u red i čekali samo 55 min. Vreme brzo prolazi jer se stalno pomeraš plus stalno imaš neke nove prizore, odlično su uradili scenografiju. Verenica se jako plašila pre vožnje, ali joj je bila zanimlja i ne toliko strašna, a sama slika nakon vožnje je bila jako smešna. Prva vožnja je bila kul.

Pešačili smo po parku koji je stvarno ekstra napravljen, napravili su jedan ceo deo kao starinska luka, sa sve Titanikom, a posle toga otišli na vožnju 20.000 milja pod morem koju smo čekali 50 minuta i koja mi je bila ok, više je kao vizuelno lepa jer se voziš u podmornici koja je kao pod vodom.

U redu za tu vožnju smo zakazali još jednu besplatnu stvar, neku predstavu, a kada smo završili 20.000 milja pod vodom, videli smo da su nam sve rezervacije bile posle podne, pa pošto je bilo 11.30, odlučili smo da istražujemo po parku i upijamo atmosferu.

Verenica i sestra su se slikale sa ariel ušima, onda smo ušli u jedan deo u pećini koji je jako lep gde smo videli sve morske stvari, vožnje na meduzama, školjkama, itd i to je stvarno baš lepo odrađeno. Nismo tu čekali za vožnju jer je napravljeno za malu decu, nego smo nastavili dalje. Svi smo bili fascinirani kako je sve urađeno odlično na svaki detalj se pazilo napravljena je npr. fejk korozija, iz veštačkog vulkana sa strane izlazi para, itd.

Svratili smo u Aladinov deo, i tj arapski grad je ekstra napravljen takođe, a na kraju smo posetili najseverniji deo parka, koji je poslednji izgrađen, koji ima set iz filma Frozen.

Kada smo sve obišli, otišli smo na vožnju Raging spirits za koju postoji red za solo ljude da popune rolerkoster. Ja sam to zbog israživanja znao, pa smo nas troje ušli u tu liniju.

Međutim, verenica se baš plašila i nije htela da ide sama, pa smo uz malo svađe prešli ogradu u sve ljude, te samci kojih je bilo ispred nas barem 20, i koji bi na vožnju čekali pola sata su nastavili da čekaju, a svi ostali ljudi su takođe čekali jedno 140 min. dok smo mi na bezobrazluk ušli na vožnju kroz 3 minuta. Da ne bi ljudima bilo sumnjivo kako smo tako brzo završili, nakon vožnje smo otišli po parku i vozili se brodićem kroz park, pa smo još 2 puta se vozili na solo liniji, a ovaj put je bilo po 2 ili 3 osobe ispred nas, i mi smo se ukupno vozili 3-4 puta sa ukupnim čekanjem od 10 minuta, topina.

Posle svega toga smo jeli sendviče koje smo uzeli u 711, pa pošto smo znači da imamo rezervaciju za plaćenu vožnju Soaring kroz sat vremena, uspeli smo da u to vreme uguramo vožnju vozićem po parku i da se vozimo po nekim šoljicama na jezeru. Stalno smo se ili vozili ili šetali i upijali lepotu parku i bilo je ekstra. Vreme je bilo za Soaring, gde smo preskočili red od 200 minuta i došli odmah na početak atrakcije. Čekali smo 2 minuta i mislim da se tih 40€ za nas troje poptuno isplati. Vožnja je super, i razumem zašto ljudi čekaju. Sastoji se od sedišta (kao ski sedišta) koji te digne 2 metra u vis, a zatim na ekranu letiš kroz poznate svetske destinacije i atrakcije.

Nakon Soaring-a je postalo jako hladno, bili smo gladni pa smo uzeli dvoje kokica, i jako mi se sviđa u njihovom dizni parku što uopšte nije toliko skupo. Ok, cenu jesu više ali ništa dramatično. Kutija kokica je 300 dinara. Dok je sestra čekala u redu, verenica i ja smo otišli na jedan ringišpil, bilo je baš slatko. Kokice sa karijem jer smo u arapskom delu jako mi se sviđaju detalji. Nakon što smo pojeli odgledali smo predstavu, glavni lik je bio neki mađioničar kojeg je onaj plavi duh iz Aladina zeznuo. Bilo je zanimljivo ali bilo bi dosta bolje da smo znali jezik. Posle toga smo otišli na vožnju koja je krstarenje veštačkom rekom gde slušamo priču o Sinbadu, opet, nismo mogli da razumemo jer je samo na japanskom, ali vizuelno je ekstra.

Taman smo se ugerjali i onda je bilo vreme za Indijanu Džonsa. U međuvremenu smo sestra i ja, pošto smo oboje baš hteli da idemo na vulkan i vožnju do centra Zemlje platili taj prioritetni prolaz za 10€ po osobi i mislim da se i to isplati jer je red stalno bio 180+ minuta. Indijana Džons sa besplatnim prioritetom je bio straava. Super jer vožnja, nas su smestili na prvo mesto, ja sam čak bio za volanom! Odličan osećaj i pre toga kada preskočiš ceo red. Vožnja nije brza, niti rolerkoster, ali su vizuelni elemnti predobri. Drago mi je što sam gledao sve filmove pa razumem, ali su sve top top sredili i trenutak u vožnji kada kugla kre ka tebi, a ti ispod nje je odličan, 10/10 vožnja. Odmah smo otišli na singl vožnju, čekali smo ni minut jer baš im treba pojedinaca, i svima troma je vožnja drugi put bila još bolja jer se nismo prejako držali pa smo leteli po kolima.

Nakon što smo se lepo izvozali za mene i sestru je ostala samo jedna vožnja, a verenica nije htela pa nas je čekala ispred. Ta vožnja je bila kombinacija Indijane Džons po obilasku i stvarima za gledanje i Raging Spirits kao rolerkoster. Na početku obilaziš i ulaziš dublje u zemlju, a onda Ugledaš ogromnog crva i sprint dalje od njega te izlaziš van vulkana i vidiš ceo park, nije loše i bilo nam je drago što smo išli i platili. Tek na kraju je počela da malo jače pada kišac pa smo odgledali malo završnog šoua i otišli na metro kući. Baš smo dosta šetali i ceo dan bili na nogama, pa smo kupili hranu u Femili martu, jeli kući i spavali.