Putopis: Japan - šesti dan: hram Meiđi, Šibuja, ulica Takešita

 

Pošto smo juče imali malo jači dan, odčučili smo da krenemo oko 10.00 iz stana u park i hram Meiđi. Napravljen je u čast caru Meiđiju koji je uspeo da Japan nakon perioda izolacije tokom šogunata spoji i približi sa ostatkom sveta na uspešan način, započinjajući i razvijajući industriju. Odlično za nas je bilo što žuta linija železnice je stajala jako blizu, te smo posle toga pešačili manje od 10 minuta do samog hrama.

Na ulazu u kompleks hrama se nalaze Tori kapije, a sam hram je jako lep, i imali smo priliku da gledamo japansko tradicionalno venčanje.

Osim toga, videli smo red sake burića koje japanske destilarije tradicionalno poklanjaju hramu za dobru sreću, i tu je jako lepo za instagram slikanje.

Nakon obilaska celog hrama smo krenuli ka jugu, na Šibuju. Vidi se da su Šindžuku i Šibuja centri Tokija jer ima toliko ljudi, buke, reklama, sušta suprotnost u odnosu na naš miran kraj pored reke Sumide.

Došli smo do raskrsnice Šibuja i šta znam, ima puno ljudi, mada očekivao sam dosta više. Tu smo snimili par snimaka, a onda otišli na obližnju zgradu gde je verenica rekla da ima besplatan vidikovac,a i stvari je 10€ po osobi.

Nismo hteli da platimo jer je bezobrazno, a onda su se sestra i verenica setile da se spustimo sprat ispod, tu je bila One piece prodavnica i prodavnica muzičkih ploča te smu na tom mestu za džabe, sa 7 sprata snimili raskrsnicu 😹.

Mega Donki u Šibuji, najveći od svih

Pogled sa Šibuja skaj

Ulica Takešita

Ja sam drugarici kupio tri ploče jer su po 75 dinara bile, i onda smo se spustili da odemo na all you can eat suši koji je bio u blizini raskrsnice. Mnogo je dobra fora jer kad naručiš dolazi ti na traki suši i stvarno moćno izgleda. Klopa je top, a cene su smešne. Uglavnom smo plaćali izmrđu 30 i 60 din po komadu sušija, a na kraju smo pojeli preko 50 komada, i ukupan račun je bio oko 3.000 din.

Bukvalno smo se prejeli tako da smo jedva disali pa smo odlučili da danas ranijr završavamo. Peške smo otišli do Togo hrama pošto je bio blizu stanice, i stigli smo 10 minuta pre zatvaranja, taman da vidimo. Mali, slatki hram, a posle toga smo prošli Takešita ulicom koja je popularna turistička destinacija jer je puna malih radnji sa suvenirima, hranom, kafićima, arkadama, itd. Dosta ljudi jako, i kada smo je završili smo otišli na stanicu voza i došli kući oko 18.30.