Putopis: Japan - trinaesti dan: Higašijama, istočni deo Kjota

 

Sestra nam je rekla da neće ići ujutru sa nama jer želi malo da se odmori od jakog tempa, čak nas i optuživši da ne uživamo u atrakvijama koje posetimo. Uz to je takođe želela da malo vežba za konkurs. Verenica i ja smo izašli pre i iz kuće jer prvi hram koji nam je bio u planu, Fušimi Inari, je mnogo dobro posetiti rano ujutru dok nema ljudi (da li se primećuje neki šablon? 😹).

Dolazak do tamo je sličan, isto se hvata voz za Naru, samo što se izlazi posle dve stanice. Ispešačili smo do hrama i stvarno je super. U podnožju se nalaze razne zgrade razčičitih funkcija, a onda smo krenuli uzbrdo.

Naime, Fušimi Inari hram ima preko 10.000 Tori kapija koje prekrivaju stazicu uz i niz planinu. Tori kapije obično doniraju (naravno šalim se, plaćaju) pojedinci i firme, ugraviraju se i postave po tom pešačkom putu.

Stvarno su gusto poređane tako da u nekim trenucima pružaju hlad od sunca, a slike su predobre. Još kada se popne iznad i tu bude manje ljudi, ma ekstra.

Stvarno smo uživali. Popeli smo se na 233 metra, a ukupno penjanje i spuštanje je trajalo oko 2 sata.

U podnožju hrama smo našli najjeftinije suvenire (osim orvog dana u Asakusi, neverovatno da centra Tokija je imao najjeftinije suvenire), ali su i ovde bili pričično povoljni pa smo pokupovali ostatak suvenira koji su nam trebali. Mi smo za stan uzeli veliku Daruma lutku za sreću koja je koštala 1.500 din, nije loše. Nakon Fušimi Inari smo otišli vozom malo severnije (jer je ovaj hram najjužniji od svih), i sledeća destinacija nam je bio Kijomizu-dera.

Prvo sam se dvoumio da li da idemo u ovaj hram, ali bi se baš zeznuli da nismo išli!

Da bi došli do njega prošli smo ulicu punu turista, i šteta što u oba ova hrama nismo mogli rano ujutru da dođemo. Tad sam prvi put bio u fazonu: vau, ovde ima baš dosta turista, pre toga smo generalno uspevali da izbegavamo gužve, a plus bili smo van cvetanja trešnji, pa nije bilo toliko turista.

Hram je baš lep i super su slike i pogled odatle, a onda smo ušli u dam hram to je tipa 750 din za nas dvoje, i odlično je. Peške se ode i mi smo otišli do jedne pagode koja daje sreću i blagodet budućim trudnicama, lepo se poklopili samo nadam se da efekat traje 2 godine 😹.

Osim hrama smo u podnožju tog kompleksa bili u jako lepom parku.

Kada smo to završili otišli smo u stare, turističke ulice Sanenzaka i Ninezaka i onda njima otišli do Jasaka pagode, jako lep prizor.

U tom trenutku smo se čuli sa sestrom htela je da se pridruži, pa smo se dogovorili gde ćemo da se nađemo.

Do tada smo verenica i ja posetili Jasaka hram, koji je bio ok, ali ne na nivou prethodna dva, i onda smo prepešačili pola sata do stanice gde smo se našli s sestrom.

Prizor pešačenja do te stanice je bio odličan jer smo išli pored reke koja je bila kristalno čista i prizor je bio odličan, baš umirujući.

Nakon što smo se našli s sestrom, krenuli smo polu unazad ka Nanzenđi hramu, zen-budističkom hramu koji ima svoj akvadukt.

Popeli smo se i išli uz njega i gledali vodu, pa nakon ture celog hrama smo krenuli peške da idemo na gjoze za koje su i verenica i sestra čule.

Čekali smo 40ak minuta napolju u redu za njih, i jednostavno njihove gjoze nam ne odgovaraju toliko jer koriste previše praziluka i đumbira. Nakon što smo jeli smo otišli u obližnji tržni centar gde sam ja kupio još jedan seiko sat. Kada smo sve to završili, otišli smo kući i stigli u hotel oko 21.00