Putopis: Njujork, SAD - prvi dan: odlazak za Njujork

Istorija se stalno ponavlja. Kao i u oktobru/novembru, kada smo verenica i ja išli na dugačko putovanje, a zatim par dana nakon toga se stvorila prilika da idem i sa sestrom tj. da me ona povede, tako je ispalo i sada. U martu/aprilu smo prvo nas troje išli u Japan, a zatim danas, 31.3. sestra i ja idemo u Njujork. Slična stvar kao i za Kinu, ona ide da radi, a ja platim povlašćenu avionsku kartu i ostajem sa njom u hotelu besplatno. Rest joj je 78 sati, tj. malo preko 3 dana i to joj je drugi najduži odmor u Njujorku, te sam jako zadovoljan što sam ubo ovo putovanje. Let nam je u 7.50, te sam ustao sam (verovatno pozitivna nervoza) oko 4.10, probudio Lolku koja se ispišala u hodniku (a to sam saznao kasnije). Spremio se, krenuo u 5.10 i sve relativno brzo prošao, te sam otišao u laundž, jeo i ukrcao se na avion. Dobio sam poslednji red od 4 sedišta i nadao se da ću biti sam, a onda je kopilot koji leti Čikago- Beograd došao i seo na drugi deo mog reda, te smo obojica imali po dva sedišta. Nije loše, al nije ni porše. S obzirom da nisam uopšte spavao, let je protekao jako brzo, i to mi je drago da nijedan dugolinijski let mi se nije previše odužio.

Pošto smo putovali na zapad, iako smo krenuli 31. takođe smo stigli 31., ovaj put u oko 12.50. Opet moram da napomenem da ceo putopis pišem 3.4., u povratku iz Njujorka jer uglavnom nisam stizao da pišem, dolazili smo umorni pa sam pred spavanje bio na telefonu i odmarao mozak (opet to nije opravdanje). Nisam mogao da idem sa sestrom i njenim prevozom jer su se neki kapetani u prošlosti žalili, ali svakako nije bio problem da se snađem i nije mi mnogo duže vremena trebalo nego njima jer su gužve pri ulasku u Menhetn jako velike.

Pre nego što nastavim moram da napišem da prvi put putopis pišem nakon samog odmora, jer smo često dolazili jako umorni u sobu, te tada nisam mogao da pišem, a u avionu sam takođe bio umoran jer je bio noćni let, pa sam i tamo spavao. Elem, na pasoškoj sam na kraju prošao u diplomatskoj liniji (slučajno se desilo, nisam toliko bitan 😹), ali pošto je dosta vremena trebalo da dođem na red većina kofera je ta to vreme prošla, pa nisam uopšte morao da čekam, i odmah sam izašao i krenuo na Air Train.

Pošto je aerodrom ogroman i ima 8 terminala (a još će da ga šire), imaju taj Air Train koji spaja sve terminale i sa voznom stanicom. Malo sam ispao glup i išao dužim putem do te stanice Air Train-a kojom niko ne ide, ali sam taman stigao za njegov dolazak. Ušao sam u Long Island Rail Road, voz koji je taman išao do Penn St. na Menhetnu i odatle uašo u metro liniju koja me je vodila do 72. ulice.

LIRR je brzo prošlo, stalno sam gledao kroz prozor dok sam prolazio Queens, pa sam uspeo da dođem u hotel tačno u 14.00 (po njihovom vremenu).

Sestra još nije dobila sobe, ali smo čekali 5 minuta samo i onda otišli u sobu. Pošto nas je dvoje, recepcionarka nam je dalja bolju i veću sobu i stvarno je bilo top. Ta soba košta između 200 i 400 dolara noć. U sobi smo bili 20 min i odmah smo izašli jer smo hteli da maksimalno iskoristimo tih 3,5 dana koliko smo imali. Pošto je naš hotel bio na 77. ulici i Brodvej aveniji trebalo nam je samo 5 minuta do central parka.

Meni je taj koncept neverovatan  — ti si u parku, prirodnom parku što bi moja sestra rekla, okružen prirodom, u nekim trenucima bukvalno ne vidiš nijednu zgradu oko sebe , a zatim 10 koraka dalje ispre tebe niče prelepi prizor i odličan 'skajlajn'.

Takođe je super što nije skroz samo park, nego je prošaran rečicama, jezerima i akumulacionim jezerima, te je pejzaž stalno promenljiv i uključuje dosta mostova. Razmišljali smo da li da uzmemo brodić i da veslamo po jezeru, ali smo odlučili da ostavimo za neki drugi dan kada bismo imali više vremena.

Nastavili smo prolazak kroz park i došli do uređenijeg i popločanijeg dela, gde ima i fontana i stvarno je lepo urađeno kao u nekom italijanskom parku.

Probali smo hotdog za 4 dolara, ne isplati se, videli neke magnete za dolar, ali ih nismo uzeli i onda došli do jedne stene koja ima baš lep pogled na Njujork i odatle se slikali.

Odatle smo otišli u Petu aveniju, ušli u Epl da vidimo cene, a zatim krenuli niz nju, videli Luj Viton zgradu koja je tematski kao Luj Viton, ja se slikao sa dormenom ispred Trampove zgrade, slikali smo katedralu sv. Patrika, ušli u Lego na petoj aveniji i tu uzeli kao dve makete Njujorka i Tokija i hteo sam da uzmem ferari formulu ali nisu uopšte imali na stanju.

Kad smo završili to sve i prošli još prodavnica, smo prošli pored Rokfeler zgrade i uz još malo šetnje došli do Tajms skvera.

Svi znaju da tamo ne idu pravi Njujorčani, ali je kul kao turista da ga posetiš.

Nama je još uvek bio dan, ali i dalje oni bilbordi blistaju, i baš je haotično od broja ljudi. Sreli smo slučajno lika koji nas je slikao u central parku, te smo tražili da nas opet slika. Sestra je vraćala dva puta da nas opet slika dobro pa nakon što smo imali dobre slike smo krenuli na jug. Ovo je prvi put da putopis pišem debelo nakon putovanja, i to mi je jako krivo što ga nisam ispisao ceo pa nastavljam 4.5. i nadam se da ću se svega setiti. Nakon što obišli Tajms skver, otišli smo da sestra proba Fajv gajz. Ja sam se kleo u njega, pa smo otišli u FG na šestoj aveniji i baš je super bila klopa.

Prognoza je bila tačna da će do 5-6 popodne biti sunčano, i to smo lepo iskoristili, a onda se naoblačilo, ali smo i dalje prošli i videli Medison skver park, Flatiron zgradu i prošetali se Brodvejom.

U TJ Maxx kod Flatiron zgrade sam ja sebi kupio dvoje bos trenerke koje su jako kvalitetne a koštale po $40, a onda nas je uhvatila kišetina pa smo sačekali u meku. Srećom je padala 20ak minuta samo pa smo posetili i Burlingtons i onda za kraj dana se spustili skroz do West Village-a i tamo slikali zgradu Prijatelja.

Još jednom smo prošli kroz Tajms skver noću i jako je lep, a onda smo mrtvi umorni stigli u hotel u 21.00. S obzirom da je bio prvi dan i da smo bili umorni od leta, opet smo prošli pristojnih 18.100 koraka.