Putopis: Njujork, SAD - treći dan: šetnja pored reke i bajs, malo Ostrvo, Hajlajn, Brodvej

 

Nakon doručka i spremanja smo izašli u naših standarnih 9 ujutru. Svratili smo u jedan supermarket na 75 ulici jer sam hteo verenici da slikam da li imaju te megalomanske proizvode tamo u marketima, a i taman da kupim nešto od hrane i ponesem ako ima zanimljivo.

Stvarno imaju neke ogromne stvari iskreno, tipa četiri litre mleka, a ja sam kupio neke oreo sa ukusom i te gluposti, pa smo onda skrenuli ka zapadu i išli Riversajd avenijom odmah do reke.

Jako je bilo lepo, a onda smo odlučili da uzmemo bicikle i jako savetujem vožnju bicikala po Njujorku, super je iskustvo jer si direktno na ulici i u celom tom haosu saobraćaja. Trebalo nam je malo da skapiramo aplikaciju (koristili smo i telefon od moje verenice), ali smo uspeli pa se vozili sve do pira 57 i prošli smo jedno 50 ulica biciklom za oko 30 minuta.

Izašli smo i popeli se na Hajlajn, a to je nekadašnja vozna linija koja je ugašena, pa su se neki pametni ljudi dosetili da to pretvore  u park koji je izdignut na ostatak grada i to jako lepo izgleda. Pratiš šine koje su sačuvali, a levo i desno od tebe zasađeno zelenilo. Onda smo u daljini videli Malo Ostvro i rekli ajmo da vidimo. Sišli smo sa Hajlajna i otišli tamo i baš je prelepo i preslatko. Veštačko ostrvo odmah uz reku, ali na njemu imaš sve, i kafiće i igralište i park i pozorište na otvorenom, stazice za šetnju, baš su ga lepo osmislili. Zadržali smo se malo i sunčali, a zatim se vratili ka Hajlajnu i kupili prejeftine suvenire na ulici. Njujork ima uglavnom skupe suvenire, ali ako se nađu na ulici možeš jako solidno da prođeš (ima magneta i za 100 din samo).

Hajlajn je dugačak oko 2,5 km, te kada smo ga završili smo se našli negde oko 40. ulice, a pa pošto je bilo oko 12.30 smo otišli u Five guys da jedemo, oni su nam ubedljivo najbolji.

Nakon ručka smo otišli u obližnji Brajant park koji je prelep i imaš besplatne stolice i stolove odmah uz park i zelenu travicu a vreme nas je srećom poslužilo pa je bilo stvarno prelepo. Tu sam slikao i ćošak Nikole Tesle.

Nakon tog uživanja je bilo vreme za razdvajanje jer sam ja u 14 imao predstavu na Brodveju a sestra je otišla u kupovinu odeće mami. Došao sam u red oko 13.40 i bilo je poprilično ljudi. Nalazilo se u Geršvin teatru, koji je jako blizu same Brodvej ulice, na 50. ulici.

Gledao sam Wicked, koji je zapravo priča o Čarobnjaku iz Oza, koji je drugi najpopularniji mjuzikl na Brodveju, ali sam čitao komentare i ljudi su više nju preporučivali kao prvi Brodvej mjuzikl nego Kralj lavova, a i Kralja lavova čuvam da to gledam sa verenicom. Karta je bila oko $130. Ja sam navodno uzeo najjeftiniju kartu te je trebalo da dobijem loše mesto, ali mesto najbolje na svetu!

Imao sam to neko privatno mesto, pored mene je bilo sa leve strane prostor pa stub, a sa desne strane stepenice, pa sam imao odličnu privatnost, a plus srećom su sedišta ispred i iza bila prazna pa sam baš bio sam i imao slobodu. Uz sedište dobiješ i brošuru u kojoj sam saznao da Denzel Vošington i Džejk Džilenhol imaju predstavu na Brodveju ali je karta $1.000. Mjuzikl je bio 10/10, prva liga. Stvarno je produkcija ekstra, ima dosta ljudi, stalno se nešto dešava, gluma je ekstra, pevanje je top. Mislim da je ukupno trajalo preko 2 sata sa pauzom od 15 minuta u sredini. Jedina loša stvar koju sam kasnije saznao je da mi je ispala futrola koja je sadržala moj nastavak za punjač za američki standard i sluške, to sam tek uveče u sobi otkrio i bio baš tužan, ali šta da se radi.

Posle toga sam svratio na picu u Džoovoj piceriji, koja se pominje u Spajdemenu, bila je onako, a onda se metroom spustio do Sohoa, prošao njega (izgleda predobro), probao Wendy's, koji je bio ništa spec ali imao je najisplativiji obrok, za $8 dobiješ pomfrit, piće, hamburger i 4 nageta sa sosom.

Ne znam kako im se isplati, a onda prošao kroz Greenwich village i West village, tu bih čak mogao i da živim u Njujorku, jako lepi kvartovi. Prošao sam pored originalne lokacije Džoove picerije, te sam morao da probam jedno parče (bilo je dosta bolje, a ja moram da smršam), a onda sam otišao peške do Vošington skver parka koji je jako lep, ali je kretala kiša te sam morao kući i došao oko 20.00.