Putopis: rafting na Tari - drugi i treći dan: rafting i povratak u Beograd

 

Ustali smo u 8.30. Nakon pretrčavanja livade da bi se oprali zubi (a napolju 3°S) smo doručkovali i uzeli opremu za rafting. Ja sam dobio 4XL odelo, koje mi je poražavajuće bilo taman, ali su nam bezveze rekli da obučemo ispod i trenerku i čarape, a to je skroz nepotrebno. Odelo te drži toplim, svakako nakvasiš i trenerku i čarape i onda si u mokrom i biva ti hladnije. Sad znam za ubuduće.

Ostavili smo kacige i prsluke u gepeku i onda ušli u džipove. Ne znam da li treba da me bude sramota, ali ja nisam znao da mi idemo i prelazimo granicu s Crnim Gorom, i onda to zapravo jeste rafting na Tari, ja sam mislio da je to marketinški naziv a da se spuštamo Drinom. Tu sam malo ispao glup, ali čovek se uči dok je živ. Putovali smo 35 min i na granici bili još 30 min. Organizatorka je prvo htela da vereničinih 8 drugarica stavi u jedan čamac, a nas dvoje sa nekih 6 nepoznatih ljudi što je totalna glupost. Srećom, tu se umešala i naša najbolja drugarica, te smo verenica i ja bili sa jednom dvojicom poznanika i jednom poznanicom, i još četvoricom likova koje ne znamo, ali su oni bili najveća braća ikada. Uglavnom su malo stariji, od '86 do '92, ali su jako smešni i opušteni.

Sam spust je bio top, maj je, pa je vodostaj bio visok i reka brza, baš nas je lepo bacala reka po brzacima i super je kad si prvi jer onda stalno budeš pokvašen, a ako si neko kao ja onda ti je to super zanimljivo. I verenica i ja smo praktično jedini skakali sa stene, ona sa 3 ja sa skoro 5 metara. Njen tata je napravio foru kako sam skoro prelio branu na Perućcu 😹.

Pravili smo ukupno 3 pauze, na prvoj, koja je bila 5 min nakon početka je skiper stao i kao da li hoćemo nešto da pijemo, a ono lik otišao u neko žbunje da uzme. Realno nismo nijedno trebali, jer naplati pivo 2,5€, ali ajde, njemu na dušu. Na drugoj smo stali kod jednog vodopada i tu je bilo kul, a treća pauza je bila na samom ušću Pive i Tare u Drinu, što isto jako lepo izgleda. Meni je još dodatno drago što se nisam povredio na celom spustu, a jako lako možeš da iskreneš zglob jer je sve klizavo. Voda je bila hladna, ali meni je jako prijala. Super je bilo što je bio viši vodostaj pa nismo morali mnogo da veslamo.

Poslednji deo po Drini je bio dosta mirniji, i u kamp smo došli u 15, a krenuli u 9.30, dakle sveukupno oko 5,5 sati. Okupali smo se, ručali (ručak je isto bio ekstra), a zatim pošto je bilo baš sunčano gledali kako igraju fudbal, pa mi igrali odbojku, plesali, itd. Jako nas je poslužilo vreme, i super je što prognoza za kišu nije bila tačna, imali smo savršeno vreme. Ja sam gledao formulu 1, malo čitao, pa posle večere se spakovao. Uveče smo otišli na žurku, pošto je oba dana bila živa muzika, a posle pola sata sam otišao da legnem. Verenica se ubrzo pridružila pa smo zajedno legli da nam bude toplije (iako je krevet samo 90 cm), a oko 1 su nas probudili kad su pravili after ispred naše kolibe, ali su ih posle 20 min ovi iz kampa oterali. Prešao sam na svoj krevet na sprat i zaspao.

Ustali smo jako rano, u 7.10 jer smo morali rano da krenemo da bih ja stigao u Beograd na posao. Doručkovali smo u 7.20, ja sam veče pre pitao da malo ranije postave, a zatim se spakovali i krenuli u 7.45. Znao sam da nećemo moći da imamo mnogo pauza zbog knap vremena, i stvarno, jedina pauza je bila na pumpi pre graničnog prevoza da ja natočim rezervoar. Nakon prelaska granice smo išli drugim putem, preko Debelog brda za Valjevo jer je drugarica imala tamo neku svadbu. Iako sam dugo vozio brzo je prošlo jer su bile zanimljive teme u autu, pričali smo o poslu, kako je drugarici u firmi, kako se poljubila sa di-džejom na raftingu, itd, itd., te smo stigli u Beograd u 13.45, malo odmorio i u 14.20 na posao! 

Baš je super bilo i mnogo mi je drago kako sam uspeo da ukombinujem i put za Čikago i rafting na Tari sa samo 2 dana odmora, i baš sam napunio pluća za neprestani rad do septembra. Rafting je bilo super unikatno iskustvo i voleo bih da ga ponovim sledeće godine sigurno!