Путопис: Чикаго - трећи дан: крстарење реком, riverview, navy pier, бејзбол утакмица

Устао сам у 4.30 јер сам легао у 8 увече претходног дана што ми је и ок јер сам спавао 8 сати. Знам да ћу вечерас морати касније да легнем јер нам је бејзбол утакмица у 18.40 тек, па очекујем да ћу у хотелу бити тек око 22.00. Мало сам се вртео по кревету, читао књигу, губио време, а онда смо око 7.20 сестра и ја отишли на доручак.

После њега смо опет били су соби, причали, гледали јутјуб, итд, а из хотела изашли у 9 ујутру. Након, сад већ стандардне комбинације убер+метро која је укупно трајала сат и 20 стигли смо на док за укцравање у 10.20 а наши родитељи су нас већ чекали. Ту смо чекали у реду 20ак минута, а срећом смо били међу првима, па смо сели до ограде и чекали да крстарење почне. Било је јако занимљиво, жена је супер причала и сазнали смо доста појединости о тим зградама уз обалу. Све је то омогућио, на добар или лош начин, велики пожар 1871. и због тога је скајлајн Чикага тако разнолик.

Има доста уметничких стилова који дају чар граду, а на крају туре смо изашли скроз на крај реке Чикаго, после последњег моста и онда сликали тај скајлајн. Било је супер. Мојима се исто свидело, а кад смо сишли сам им све препричао. За $28 се баш исплати. Када смо завршили крстарење смо отишли и шетали се шеталиштем поред реке, riverwalk, које је завршено 2016. године. Баш је лепо, пролази се испод свих мостова, а на крају имају столице у које смо се завалили, причали, и ја после мало читао.

Одлучили смо да не једемо још, него да сада одемо на другу страну, источну, скроз до краја на тај последњи мост и одатле опет сликамо цео град. Град је јако уређен, а боја воде и дрвећа која су процветала невероватна, тако да смо уживали и време је брзо пролазило. Тада смо видели да је Navy pier на 10 мин пешке, видели да имамо довољно времена после за ручак и одлазак на бејзбол, тако да смо отишли тамо. То је лепо шеталиштњ одакле се види језеро са пар неких атракција, али осим неког простора за шетњу није имао неке друге занимљиве ствари. Свеједно, драго нам је да смо отишли, а у повратку смо онда свратили у панду експрес, око 16. Узели смо неку породичну опцију и пет пуних кантица хране са пићем нас је изашло $42. Стварно смо екстра јели, и тачно је било по нешто за свакога, и хрскава пилетина и љута говедина и грилована пилетина, свако је нешто јео, а и пиринач и поврће је било добро. Најели смо се као прасићи да нисмо могли да дишемо. Још једна кул ствар је да је поред радње одмах ишао метро под углом па смо сликали маму.

Након посећивања једне продавнице је било време да тата и ја одемо на бејзбол меч. Није нам дуго требало, црвеном линијом 25 мин. Ми смо дошли пола сата пред почетак меча и уопште није било много попуњено, тако да смо уместо голубарника се пребацили на доста боље место. После тога нас је изненадило колико се попунило, сигурно је било преко пола, односно 20.000 људи,  додатно чудно што су људи долазили и на пола меча.

Прва четири ининга је било 0-0, требало нам је времена да схватимо сва правила, али је прави спектакл, са све химном, музиком, хеликоптерима који прелећу... Двоумили смо се да или да одемо после четвртог или петог ининга и рекли ајде још један ининг. Који се испоставило да је био најбољи, јер Кабси, домаћини су дали 5 поена. Атмосфера је била супер. Испоставиће се да су једино тад и поентирали хахахах. Спустили смо се спрат испод и чак смо и ту могли да седнемо на трибине где је карта била $70, али нам није било толико битно, па смо отишли кући. У хотелу смо се срели с мамом и сестром и онда смо сестра и ја кренули на путовање кући. Мртви уморни (сестра је и заспала у метроу), смо стили око 22.15 у хотел.